Kristalizacija(istina o “ušećerenom” medu) by Pčelarstvo sa Homolja Miladinović

Kristalizacija je osobina svakog

prirodnog meda. Samo potpuno čist,

prirodni med, ima sposobnost

kristalizacije.

KRISTALIZACIJA MEDA

Visok sadržaj glukoze vremenom uslovljava pojavu kristalizacije. U medu se formiraju sitni kristali pravilnog oblika. Ovo je potpuno prirodan proces koji ne utiče na smanjenje hranljive i biološke vrednosti meda. Naprotiv, kristalizacija je dokaz prirodnosti, jer falsifikovan med ne podleže ovom procesu.

Brzina kristalizacije zavisi od vrste meda.

Bagremov med sporo kristališe zbog visokog sadržaja fruktoze i može ostati u tečnom stanju do tri godine. 

Livdski,šumski,lipov med kristališu u kraćem vremenskom periodu od bagremovog zbog većeg procenta glukoze u odnosu na fruktozu.

Dekristalizacija

Stavi se tegla meda u posudu sa vodom koja se zagreva na temperaturi ne većoj od 40 stepeni a ispod tegle tacna ili daska da med ne bude u direktnom kontaktu sa ringlom! Takođe je moguće dekristalisati med i u mikrotalasnoj rerni!

FALSIFIKOVAN MED

Na tržištu postoje falsifikati meda. Veštački dobijen med nema hranljivu I biološku vrednost kao prirodni. U proizvodnji falsifikovanog meda koristi se glukozni sirup. Za razliku od veštačkog, prirodni med kristališe, a pri prosipanju pravi neprekidnu nit.

Naučite zašto med kristališe… 

Pčelari znaju, a i retki domaći potrošači, da je pravom prirodnom medu svojstveno da vremenom poprimi oblik polučvrstog stanja. Tada kažemo da je kristalisao. Ova pojava događa se kada gukoza, jedan od tri glavna šećera u medu, spontano počne da se izdvaja iz prezasićenog rastvora, gubi vodu (glukoza monohidrat) uzimajući oblik kristala, čvrstog tela pravilne strukture. Kristalna forma rešetke učvršćuje ostale sastojke meda u rastvoru čineći polučvrsto stanje.

Med kao hrana i lek,zašto je med dobar

U celom svetu sve više raste interesovanje za ekološki zdravom hranom.Pčelinji proizvodi su ne samo biološki i ekološki zdrava hrana već i lekovito sredstvo.Hranljiva i lekovita vrednost meda je od davnina poznata.Mineralni sastojci,vitamini i enzimi medu daju izuzetan značaj u ishrani svih kategorija stanovništva,u prvom redu dece i starijih osoba.

Med kao hrana ima ogromne prednosti u odnosu na ostale vrste zasladjivača i izvora energije.Izvesna srčana oboljenja su usko povezana sa preteranim konzumiranjem šećera.Takve i slične negativne pojave nikada nisu nadjena u medu.Jednoj od najvećih skupina stogodišnjaka koji zive na Kavkazu,med kao hrana ima istaknutu ulogu.Neki lekari se slažu da pored svih uslova ovi ljudi treba da zahvale za svoj dug život u velikom konzumiranju meda.

Zasto je med bitan u nasoj ishrani?

Med je idealan izvor energije. Kada nam opadne koncentracija, ne moramo potegnuti za cokoladicom, med nam takodje moze pomoci, a daleko je zdraviji. Bitan je nacin njegovog uzimanja i tu bi trebalo postovati neka pravila:Uzima se drvenom ili plasticnom kasicicom, nikako metalnom zbog oksidacije.Najbolje ga je rastvoriti u 3dl tople vode, mleka ili caja da ne bi izgubio hranljive sastojke i polako piti.Piti ga na prazan stomak.Ako se uzima irektno, treba ga zadzati u ustima, da se polako rastapa, ne odmah progutati i odmah posle toga popiti vodu. To nam je kao da hga nismo ni uzeli. Dokle god je u ustima, ima smisla, jer tako nas organizam uzima najvazije sastojke. 

Med je gusta slatka sirupasta materija, proizvod pčela radilica (Apis mellitica) dobijen od sabranih voćnih i drugih sokova prerađenih u pčelinjem mednom želucu i određeno vreme odležao u poklopljenom saću. Prema vrstama biljaka od koje se dobija, med se razvrstava u monoflorni (med dobijen od samo jedne vrste biljke, na primer, bagrema) i poliflorni med (med dobijen sakupljanjem nektara sa više vrsta biljaka, kao na primer, livadski med, šumski i dr.). Med je najvažniji pčelinji proizvod, poznat u ljudskoj ishrani još od praistorijskog doba.Po definiciji, med je čisti proizvod u kome nema dodataka bilo koje druge supstance.

Sastav meda

Med je mešavina šećera, vode i drugih sastojaka. Tačan sastav meda zavisi od mešavine cveća čiji nektar pčele skupljaju.Tipični sastav meda:fruktoza: 38%-glukoza: 31%-saharoza: 1%-voda: 17%-drugi šećeri: 9% (maltoza, melazitoza)

Med kao hrana i lek

U potrazi za hranljivim materijama, posebno onim retkim, poput ribonukleinskih kiselina, enzima i slično, koriste se preparati koji sadrže samo jednu traženu materiju, ne sve. Čini se da se priroda igra sa nama kada nam daje svega po malo, te tako treba ići sa cveta na cvet da bismo sve željene supstance imali u ishrani. Rešenje iza ćoška pojavljuje se baš u frazi sa cveta na cvet pametne i vredne pčelice mogu da urade posao umesto nas. Logika je tu, dok je praksa, iskustvo i nauka potvrđuju.Sve što je potrebno za razvoj života mora da se nalazi u pčelinjim proizvodima, jer pčele zavise od meda, baš kao i bebe od mleka. Nije samo med u pitanju, tu je i cvetni prah, matični mleč, propolis, pčelinji vosak. Čitav mali kosmos vrti se okopčelinjeg sveta koji živi već milionima godina. Na nama je samo da pametno upotrebimo ono što nam se nudi.Med smo svi jeli i znamo šta je, bar po izgledu. To je gusta, kristalna i viskozna materija, koju proizvode medonosne pčele, sakupljajući nektar iz cvetova medonosnih biljaka i sa listova četinara i nekih lišćara. Tako postoje različite vrste meda, u zavisnosti od toga gde su pčele bile na paši, rečeno jezikom pčelara. Nektaru se dodaju specifične materije iz ogranizma pčele koje ga transformišu u med, a zatim se on odlaže u ćelije kako bi sazreo. U našim krajevima su najčešći bagremov, livadski, lipov, suncokretov, šumski i cvetni med.

Zbog čega je med koristan za čoveka?

Med se svrstava u prirodnu, visoko vrednu i lako svarljivu hranu, koja, posle uzimanja, direktno ulazi u krvotok. Prema sadržaju proteina, visoko se kotira među prehrambenim proizvodima, jer sadrži sve esencijalne aminokiseline. Ima 37 mineralnih materija, vitamine B1, B2, B3, B6, B12, C, PP, A, A, K, E, folnu kiselinu, organske kiseline (posebno ribonukleinsku), aromatične materije, polenova zrna, alkaloide, koloide, biogene stimulatore, biljne antibiotike, fitohormone i još mnogo supstanci koje treba tek pronaći, izolovati i proučiti.Dve trećine meda čine šećeri, prvenstveno glukoza i fruktoza. Njima nije potrebno varenje i direktno popunjavaju rezerve šećera u jetri i mišićima.

Med za zdrav život i dugovečnost

Med je slatka sirupasta materija,  proizvog medonosnih pčela , dobijena sabiranjem slatkih sokova  iz cvetova raznih medonosnih biljaka preradjen u želudcu pčele (enciklopediska definicija). Pre oko 3.000 godina pre n.e. spominje se med kao hranljiva i lekovita materija. Spominje se u Bibliji i Kuranu. Hipikrat, otac medicine u  četvrtom veku  pre n.e. daje upustvo i recepte kako lečiti razne bolesti medom.  Kasnije su Galen, Avicena i drugi takođe davali upustva o lečenju medom. U Antičkoj  Grčkoj   medovinu, alkoholno piće od meda, smatrali su pićem Olimpa. Sva ta istoriska iskustvom stečena znanja, o medu kao visoko  hranljivoj i lekovititoj materiji su, u savremenom svetu, naučno dokazana  i objašnjena. Osim visoke hranljive vrednosti med je i lekovit. Pozitivno utiče na zdravlje čoveka: -    јаčа  imunitet, -    deluje protiv stresa, -    poboljšava rad srca i krvnih sudova, -    umirujuće deluje na nervni sistem, -    povoljno deluje na regulaciju probave hrane, -    stimuliše umne i fizičke sposobnosti, -    poboljšava rast i razvoj mladih i -    usporava proces arteriskleroze. Med treba jesti uz dužno poštovanje Ako se zna, da pčele da bi sakupile jedan kilogram meda, moraju da preletu razdaljinu kao četiri dužine ekvatora, da posete oko 4 miliona cvetova i naprave oko 150.000 letova, treba uvažavati taj trud  pčela najvrednijih stvorenja na svetu. Ni  jedano jutro bez meda U cilju zaštite zdravlja odrasli treba svako jutro da  uzmu jednu supenu kašiku, a  deca  kavenu  kašiku meda rastvorenog u mleku,  čaju ili vodi .  Ako se očekuje povećan umni ili fizički napor jutarnju količinu meda treba duplirati. Posebno je važno da redovno med koriste mladi i zato se preporučuje roditeljima da nikad dete ne otpreme u školu, a da nisu uzeli jednu kavenu kašiku meda. Šećer, kao zaslađivač, treba zameniti medom, kad god je to moguće,  jer se te dve  hranljive materije ne mogu upoređivati. Šećer je samo energija, opustošen tehnološkom preradom i ne retko  šteti organizmu, jer  varenjem i metabolizmom dok se pripremi da ga ćelije koriste kao enerjiju, krade fermente, vitamine i minerale iz organizma koji su uneseni sa drugim  namirnicama. Ne može se tvrditi da je šećer sam po sebi otrovan, ali sa epidemiološkog stanovišta njegovo preterano konzumiranje izaziva nastajanje nekih bolesti. Med je prirodno bogastvo, svega onoga što šećer nema, bolje je hranljivosti i  lekovit je. Bugarski akademik prof. dr med. Stojmir Mladenov u izvanrednoj knjizi «Apiterapija»navodi da je američki fiziolog   Kendal u svom izveštaju Svetskoj zdravstvenoj organizaciji  napiaso da se srčane bolesti i arterioskleroza  češće javljaju u zemljama koje više koriste šećer i preporučuje zamenu šećera medom i šećer proglasio neprijateljem društva br.1.  Džastin Glas iz Englenske smatra da svakodnevna uoptreba meda treba da bude zlatno pravilo čoveka u borbi protiv arterioskleroze. Naučnici smatraju da je šećer neprijatelj broj jedan ljudskog zdravlja. Drgi englenski naučnik, šef katedre za ishranu u Londonu tvrdi da je upotreba šećera u velikim količinama vrlo štetna, da dovodi do povećanja holesterola u krvi i  do oboljenja koronarnih krvnih sudova. Posebno treba izbegavati veštačke zaslađivče, jer od njih organizam čoveka nema nikakve koristi, a može da bude štetan po zdravlje. Narodna izreka kaže „koristite redovno med da ga  kasnije ne bi ste  tražili kao lek“ Sastav meda Med najviše ima ugljenih hidrata i to: - glukoze i fruktoze 70-80%, - vode oko 20%, belančevina u malim količinama ispod 1%, ali su izuzetne vrednosti, jer sadrže nezamenljive  aminikiselina, zatim sadrživitamine najviše iz grupe B kompleksa, C vitamin, provitamina D, K vitamin,i dr. Med sadrži dosta minerala ( Ca, K, Fe Cu, Zn Se i dr.) koji su katalizatori mnogih metabočkih procesa, a posebno je značajno  da je med bogat fermentimabez kojih nema metabolizma i bez kojih  bi prestali svi vitalni procesi i saprofitne bakterije koje čuvaju organizam od patogenih bakterija. U medu se nalaze određene supstance koje ispoljavaju hormonsku aktivnost. Dalje, med sadržifitocidematerije koje ispoljavaju antibakterisko svojstvo. Dejstvo meda  na organizam čoveka Najvažnija profilaktička i lekovita svojstva meda su: •    poboljšanje opšte odbranbene sposobnosti organizma, •    poboljšanje cirkulacije krvi, •    jačanje snage srca i regulisanje srčanog  ritama, •    poboljšanje  varenje hrane i štiti probavni sistem od bolesti, •    ubrzanje obnavljenja krvnih elemenata, •    baktericidno, antimikotično i antiprotozoično dejstvo (deluje protiv bakterija, gljiva i protozoa) •    poboljšanje izlučivanja otpadnih i  toksičnih materija iz organizma  (detoksikacija), •    tonizirajuće dejstvo na nervni i mišićni sistem – jača umnu i fizičku aktivnost, •    poboljšanje rasta i razvoja  mladih, •    antistresno deluje, jer ima dosta antioksidansa, •    najnovije saznanje je da med deluje  protiv  gojaznosti, smanjuje telesnu masu i masno tkivo, •    i  još mnoga korisna dejstva na zdravlje. Dnevne potrebe i načinu korišćenja meda Med je zdravo uzimati svakodnevno, pola sata pre jela,  odrasli  100 gr, a deca 30 gr na dan (jedna supena kašika sadrži 30 gr., a kavena kašika 10gr. meda)  rastvorenog u vodi, čaju, mleku, ili soku. Dnevnu količinu uzetog meda dobro je podeliti u tri obroka. Po pravilu med  uzimati drvenom kašikom  i  što duže držati u ustima, jer se preko sluznica usta deo resorbuje, direktno prelazi u krv i odmah je na raspolaganju  ćelijama. Neke osobe nakon uzimanja koncetrovanog meda osećaju nelgodnost u želudcu u  bol u vidi pečenja ili mučnine, a kad istu količinu meda uzme rastvoren u čaši vode, mleka čaja ili soka takvih smetnji nemaju. Znači da to nije intolerancija jer ne izaziva štetne posledice. Zato se kaže med se pije ne jede. Često se postavlja pitanje od kog uzrasta mala deca mogu koristiti med u ishrani ? Deca nakon  navršene prve godine života,  treba da redovno koriste med  u količini 1 gr. na kilogram telesne težine na dan. Ali zato nije kontraindikacija da trudnice koriste med i da plod indirektno treba da dobije hranljive i zaštitne materije od meda. Med se često koristi u kombinaciji sa drugom zdravom hranom i sa lekovitim biljem, zavisno od toga koje stanje treba sprečavati ili lečiti. Med u kombinaciji sa drugim pčelinjim proizvodima polenom, propolisom i matičnim mlečom prestavlja najbolji eliksir. Kome se ne prporučuje med Med ne treba da koriste osobe koje su: - alergične na med, - koje  boluju od šećerne bolesti  i - koje imaju intoleranciju na med. Šećerna bolest nije apsolutana kontraindikacija za korišćenje meda u ishrani, ali je potreno da dijabetičari uzimaju med pod kontrolom lekra-dijabetologa koji će odrediti dnevni bilans ugljenih hidrata. Deca do godinu dana, po većini preporuka, ne treba da koriste med, mada, i ovo je preporuka najvećeg dela pedijatara, iako ima mišljenja da deca odmah nakon rođenja mogu koristiti med pola do 1 gr. na kilogram telesne težine. Osobe koje imaju intoleranciju na med ne uzimaju med, mada je takvih osoba vrlo malo. Intolerancija  na neku materiju je nepodnošenje neke hrane sa štetnim posledicama na organizam. Ne retko se ljudi žale, da kada uzmu kašiku meda izjutra, osećaju nelagodnost,  pečenje u želudcu ili mučninu. Kad im se savetuje da tu istu količinu meda rastvore u pola čaše mlake vode, soka ili mleka te smetnje nemaju i to nije intolerancija, nego koncetrovan med, može iritirati sluznicu želudca jer je to koncetrovan šećer i izvlači vodu iz sluzokože želudca i tada može se oseti nelagodnost ili laki bol. Zato se preporučuje da se med uzima rastvoren i kaže se med pije, a ne jede. Med je koristan kao zdrava hrana i pomoćni lek za ljude svih životnih doba, od začeća do kraja života, to je blagotvorna materija koju su nam podarila najvrednija stvorenja na svetu-pčele.

 Prim. dr med. Vidoje Kulić iz Sombora

Vrcanje i čuvanje meda

Počeću od higroskopnosti meda radi boljeg upoznavanja - a to je upijanje vode iz vazduha. Higroskopnost meda je svojstvo meda da upija i zadržava vazdušnu vlagu.Ovo njegovo svojstvo potiče od prisustva voćnog šećera. Utvrđeno je da zreo med ima 17,4% vode, ali u sredini gdje relativna vlažnost vazduha oko 60% ne mijenja svoj procenat vode. Pri većoj relativnoj vlažnosti vazduha procenat vode u medu ide naviše, a pri manjoj se smanjuje, med se suši. Ovdje je riječ o pogrešnom shvatanju da držanjem otvorenih kanti sa medom da med gubi procenat vode u sebi.

Primjeri: Med držan u otvorenom sudu u prostorijama gdje je relativna vlažnost vazduha 81 % poslije 3-4 mjeseca procenat vode sa 17,4 % povećava se na 32%, a u prostorijama gdje je procenat vlažnosti vazduha 100% procenat vode u medu povećava se na 55,2 %, u prostorijama gdje je relativna vlažnost bila 20% poslije četiri mjeseca procenat vode u medu smanji se sa 17,4% na 10,6%.

Vlaga iz vazduha teže prodire u kristalisan med i zbog toga je ovaj manje higroskopan nego tečni med. Medljikovac je higroskopniji od nektarnkog meda. Ovo sam sve napisao da bi se došlo do ovoga - došlo je vrijeme pripreme zajednica za zimu i treba obratiti pažnju na ovo: Med zatvoren u saću - ramovi sa medom, kada se čuvaju u vlažnoj prostoriji, takođe upija vlagu, koja prolazi kroz medne poklopce ćelija. Zbog povećanja zapremine ovlaženog meda na poklopcima se pojavljuju pukotine kroz koje med počinje da curi. Takav med lako ukisne. To se može vidjeti na ramovima koji su pored bočnih zidova a stoje nepokriveni pčelom zimi (kod pološki ). Prilikom čuvanja meda uvijek na umu treba imati njegovu higroskopnost, usljed čega može izgubiti svoj kvalitet. Ja lično čuvam rezervne ramove sa medom u košnice sa pčelama nastavljače. Iste vadim početkom zime i stavljam poklapam preko satonoša. Treba koristiti digitalni refraktometar za određivanje % vlage u medu. Pročitajte ovo i odaberite mjesto za čuvanje meda za proljeće.

DA LI I NAJTEŽE BOLESTI MOGU DA SE LEČE OTROVOM

Ubod pčele vakcina za sve?

Prst na ruci koji je bio pred gangrenom, zbog artritisa, sanirao sam iz žaoke matice - tvrdi Branko Končar, pčelar iz Prijedora.

PRIJEDOR - Za posao pčelara Branko Končar pripremao se nekoliko godina izučavajući raznu literaturu i zato je ulaskom u ovaj posao pre 11 godina vrlo brzo prevazišao pčelare u prijedorskoj opštini i okolini. U poslednjih pet godina primenjuje apitoksino-terapiju, leči pčelinjim otrovom, a pčelinji ubod kao lek prvo je isprobao na sebi. Posle dugogodišnjeg iskustva tvrdi da je lek za mnoge bolesti u njihovim žaokama i da su oni koji se redovno vakcinišu pčelinjim otrovom uglavnom rešili svoje zdravstvene probleme. 
- Prvi korak u lečenju pčelinjim otrovom napravio sam na sebi zbog problema sa artritisom srednjeg prsta desne ruke, koji je bio pred amputacijom. Tada mi je sinulo da bi se pčela mogla iskoristiti za to i onda sam prst potpuno sanirao, iako je bio već sasvim blizu gangrene i doveo ga pčelinjim ubodom u zdravo stanje kao što su bili i ostali prsti - priča Končar.
Pčelinji ubod se može primenjivati na tri načina: po ruskoj metodi svaki treći dan, američkoj svaki drugi dan, dok Japanci razvijaju treću sasvim novu metodu.
- Svako ko namerava da primeni ubod pčele u lečenju mora proveriti da nije alergičan na njihov ubod. Prvi tretman podrazumeva tri uboda. Terapija se primenjuje svaki treći dan, a svaki naredni put povećava se za po dva uboda. Nikada se ne daje više od 18 uboda u jednom tretmanu. Kod opšte slabosti organizma toga dana se ne vrši tretman - ističe Končar.
Uz primenu pčelinjeg otrova bezuslovno treba poštovati način ishrane koji se preporučuje. U vreme terapije pčelinjim otrovom ne uzimaju se alkohol i kiseline, masnoće životinjskog porekla, crveno meso, čak ni kiselo voće na dan tretmana, čokolada, kafa, konzervirana hrana. Alkohol i kiseline negativno deluju na efikasnost pčelinjeg otrova.
- U vreme svake terapije pčelinjim otrovom neminovna je podrška organizmu kroz druge pčelinje proizvode. Konzerviranu hranu treba potpuno isključiti, mora se koristiti hrana koja je najbliža definiciji organske hrane, podvlači Končar, dodajući da pravila ponašanja određuju uspeh terapije pčelinjim otrovom.
- Kada bi se pravilno odnosili prema ishrani, veliki broj ljudi uopšte ne bi oboleo od raznih bolesti. Imamo izvanredne uslove za to, zdravu sredinu i zdravu hranu - upozorava i dodaje da se nikad dva uboda ne stavljaju na isto mesto i ne tretira crveno ili otečeno mesto od prethodnog uboda. Homeopatija je izučila način kako se istim uzrokom leči određena bolest i to mu je bio motiv da polenom proba da leči polensku alergiju. 
Po njegovom mišljenju pčele su sastavni deo prirode, pa treba da budu i sastavni deo ljudskog života. Dok smo živeli u neposrednoj simbiozi sa pčelom dobar deo bolesti, koje su danas i te kako zastupljene, bio je nepoznat. To nas upućuje da se vratimo prirodi i pčeli od koje nas je udaljio tehnološki i industrijski razvoj. 
- Pčele su doista neki čudan svet, kao da su pale sa neke druge planete. Šest osnovnih pčelinjih proizvoda imaju izuzetan uticaj na ljudsko zdravlje: med, vosak, polen, propolis, matična mleč i pčelinji otrov - kaže ovaj pčelar.
 

Otrov za Brežnjeva Pčelinji otrov kao zvanični lek, vrlo uspešno se, pored Rusije, primenjuje u Bugarskoj, Rumuniji, na Tajvanu, Kubi... Pčelinjim otrovom lečili su se Karlo Veliki, Ivan Grozni, Mao Cedung i Leonid Brežnjev. Iako još uvek nije do kraja ispitan, pčelinji otrov u svom hemijskom sastavu sadrži: belančevine, ugljene hidrate, lipide, stearine, kiseline, baze, vodonik, azot, sumpor i druge elemente. Ako ništa više ne može da pomogne u slučaju neke bolesti, pokušajte pčelinjim otrovom - poručuje Končar. Reuma, artritis, štitasta žlezda... Končar tvrdi da pčelinjim otrovom leči multipla sklerozu, kojoj zvanična medicina nije pronašla lek. Svi koji su se izlečili ili znatno poboljšali zdravstveno stanje, podvlači, učinili su to pčelinjim otrovom. Bolesti perifernog nervnog sistema, reumatske bolesti i rak kože, za koji ovih dana čeka sigurnu potvrdu, tretira sa dosta uspeha. Rešenje problema sa artritisom, proširenim venama i kapilarima, reumatske tegobe i naročito istaknutu lombosakralnu oblast, naš sagovornik nalazi u famoznom ubodu pčele. Istovremeno, može znatno da umanji tegobe kod bronhitisa i astme, a još kaže da leči: bradavice, kurije oči, bore, gojaznost, masno tkivo, uvećanje štitaste žlezde...

Med sa homolja - Iskoristite kombinaciju tople vode i meda !

Pčelarska porodica Miladinović

Verovatno ste već čuli da je čaša tople vode idealan napitak za početak dana, kao i da med povoljno utiče na vaše zdravlje. A da li ste znali da kombinacija tople vode i meda ima višestruko povoljan uticaj na vaše zdravlje.

Verovatno ste već čula da je čaša tople vode idealan napitak za početak dana, kao i da med povoljno utiče na vaše zdravlje. A da li ste znali  da kombinacija tople vode i meda ima višestruko povoljan uticaj na vaše zdravlje.

1. Pomaže vam da smršate. Šećer koji se nalazi u medu je prirodan i predstavlja zdrav izvor kalorija. Ne samo to, već će ova kombinacija umanjiti povećanu želju za slatkišima.

2. Poboljšava varenje.  Med i voda mogu regulisati rad sistema za varenje. Antiseptična dejstva meda utiču povoljno na varenje, a kombinacija sa vodom omekšava stolicu.

3. Ojačava imunitet. Med ima neverovatnu sposobnost neutralisanja bakterija. Naročito se preporučuje organski med koji ima najviše enzima minerala i vitamina koji se bore protiv bakterija. Med je i odličan antioksidant, koji pomaže u borbi protiv slobodnih radikala.

4. Smanjuje alergije. Prirodni med iz vašeg podneblja može pomoći organizmu da se navikne na polen. U ovom slulčaju voda nije obavezna, ali dodatna hidratacija nikako ne može da škodi.

5. Podiže energiju. Ne morate da posežete za kafom da biste se razbudili – promešajte malo meda u toploj vodi. Ova zdrava kombinacija vam takođe može vratiti polet i energiju.

6. Umiruje uplau grla i ublažava kašalj. Sudeći prema preporuci čuvene klinike Mejo, topla voda i med mogu ublažiti iritaciju grla i umiriti kašalj.

7. Detoksikacija. Med i voda će pomoći vašem organizmu da se reši otrova. Dobra probava, na koju takođe utiče med, je zaslužna za detoksikaciju organizma. Još bolje rezultate ćete dobiti ako medu i vodi doate i limun. Kiselina u limunu utiče pozitivno na funkcije enzima i stimuliše rad jetre.

8. Umanjuje gasove. Osećate se naduto i imate gasove? Pomoć potražite u toploj vodi i limunu.

9. Poboljšajte zdravlje. Ne samo da će topla voda i med poboljšati hidrataciju, već će povećati i nivo dobrog holesterola i smanjiti rizik od srčanih oboljenja.

Izvor: Stvarukusa

Znate li naučno objašnjenje - zašto med ima neograničen rok trajanja?

Moderni arheolozi često su pri svojim iskopavanjima egipatskih grobnica nailazili na neobične “artefakte”: posude s medom starim tisuće godina, ali još uvijek očuvanim. Tijekom tisućljeća arheoloških iskapanja nailazili su i na druge namirnice poput soli, šećera i suhe riže, koje također imaju neodređen rok trajanja, ali postoji nešto što omogućuje medu da se održi u potpuno jestivom stanju. Navodno, možete zagrabiti u med star tisuću godina i uživati u njemu kao da je star samo jedan dan. Dugovječnošću med ne gubi svoja svojstva, posebno ona ljekovita, što ga čini potpuno drugačijim od ostalih namirnica.

Što zapravo med čini tako posebnom namirnicom?

Odgovor je kompleksan poput njegova okusa jer nema izvora hrane bez roka trajanja, a da nije uključen čitav niz faktora koji zajedno djeluju u savršenom skladu.

Med je, kao prvo i najosnovnije – šećer. U prirodnom stanju sadrži vrlo malo vode. Amina Harris iz Centra za med i oprašivanje pri institutu Robert Mondavi, sveučilišta California objašnjava: “U prirodnoj formi med je izuzetno male vlažnosti. Veoma mali broj bakterija i mikroorganizama može preživjeti u tako negostoljubivu okruženju, što je značajno za dugovječnost meda.” Da bi se med pokvario u njega treba dospjeti nešto izvana, ali nijedan organizam u medu ne može preživjeti dovoljno dugo da ga uspije pokvariti.

Med prirodno ima visoki stupanj kiselosti. “Njegov Ph je približno od 3 do 4,5 i ta kiselost ubit će gotovo sve što bi u njemu moglo rasti”, objašnjava Harris. Stoga bakterije i svi drugi organizmi svoje stanište moraju tražiti negdje drugdje jer je očekivani životni vijek u medu jednostavno prekratak.

Med, međutim, nije jedini izvor hrane sa takvim osobinama. Primjerice, melasa koja nastaje kao nusproizvod pri procesu proizvodnje šećera, također ima slične karakteristike, ali se ipak može pokvariti.

Zašto se onda jedan proizvod kvari, a drugi može trajati vječno? Tu u priču ulaze pčele.

“Pčele su čarobne”, šali se Harris. U pitanju je ipak posebna alkemija u medu. Nektar – prvo što pčele prikupljaju kako bi napravile med, prirodno sadrži visok postotak vode – od 60 d0 80%. Tijekom procesa pravljenja meda pčele većinu vlage isušuju mahanjem svojih krila. Kemijski sastav želuca kod pčela igra još jednu važnu ulogu u otpornosti meda na kvarenje. Pčele u želucu imaju enzim glukoza oksidaza. Kad pčele izbace nektar iz usta u saće, enzimi se miješaju s nektarom i nastaju dva nusprodukta: glukozna kiselina i vodikov peroksid. “Vodikov peroksid je još jedna stvar koja radi protiv svega lošeg što bi se moglo razviti u medu”, objašnjava Harris.

To je razlog zašto se med već stoljećima koristi kao lijek. Vodikov peroksid stvara savršenu barijeru protiv inficiranja rana. Najranija upotreba meda u medicini zabilježena je na sumerskim glinenim pločicama – 30% njihovih recepata sadržavalo je med. Stari Egipćani koristili su ga redovito u medicinske svrhe, praveći obloge za rane, opekotine ili porezotine.
Količina vodikovog peroksida u medu je upravo ono što nam je potrebno. Ima je taman toliko malo da djeluje iscjeljujuće, stoga stavljanje meda na otvorene rane nije samo u domeni narodne medicine. Jedna medicinska kompanija već desetljeće proizvodi zavoje s medom koji se koriste u bolnicama diljem svijeta.

Kupite li teglu meda u supermarketu dobit ćete med koji je obrađen kako ne bi došlo do kristalizacije, stoga taj med nikad neće mijenjati izgled. Iz njega su zagrijavanjem i filtracijom odstranjene sve čestice koje bi omogućile kristalizaciju. Kupite li ga od malih dobavljača u njemu će biti različitih čestica- od polena do enzima, i zbog njihove prisutnosti med se može kristalizirati, ali to definitivno ne znači da je time izgubio i svoja svojstva.

Proizlazi da je zapečaćena tegla meda ključna za njegovu dugotrajnost, kao što smo vidjeli kod nađenih primjeraka iz tisućljetnih staroegipatskih grobnica. Iako je med sasvim sigurno super – hrana, ostavimo li ga otvorenog u vlažnom okolišu, pokvarit će se. “Dok god je med poklopljen i zaštićen od prodora vlage, on se neće pokvariti, međutim, čim u njega dospije voda stvari krenu loše”, objašnjava Harris.

Stoga, ako želite sačuvati med stotinama godina morate napraviti ono što rade i pčele – držati ga zapečaćenog. Ako, naravno, uspijete odoljeti iskušenju da ovu ukusnu poslasticu ne pojedete.

(AGRO-EKO Magazin/Smithsonian)

HRONIČNI GASTRITIS - LEČENJE MEDOM

Hronični gastritis je zapravo zapaljenje želudčane sluzokože praćeno poremećajem sekretorne i pokretačke funkcije želudca.

Propisuje se oralno uzimanje meda, 1-2g po kg telesne težine, 3 puta dnevno. Pri hiperacidnom gastritisu med uzimati 2 sata pre jela a pri hipoacidnom uzimati ga u mlakoj vodi 10 minuta pre jela. Lečenje traje 20-30 dana.

Lečenje se može vršiti i propolisom. Uzimati po 20 kapljica 3 puta dnevno prije jela u čaši tople vode. Liječenje traje 3-4 sedmice a bolovi nestaju već nakon 6-7 dana.

Jedan od naših pčelinjaka na Homolju ! http://homoljskimed.wordpress.com/

PRAVILA ZA USPEŠNO PČELARENJE

Rendi Oliver
U mojim člancima iznosim hroniku ličnog procesa samoobrazovanja do trenutka kada sam postao uspešan pčelar – što je znatno teže biti nakon invazije varoe. Skretanja tokom učenja bila su brutalna – bilo je momenata kada sam mislio da sam najgori pčelar na svetu (premda je ovaj osećaj brzo nestao kada sam upoznao druge pčelare). Zbog toga ovaj članak posvećujem pčelarima početnicima, koji su često obasuti kontradiktornim savetima o „pravom“ načinu pčelarenja. 

SAVETI PČELARIMA POČETNICIMA

 Ovog proleća, kao i ranijih godina, održao sam priličan broj pčelarskih radionica početnicima i „rekreativcima“ (ranije nazivanim „hobistima“). Ovi pčelari „dave“ se u informacijama sakupljenim sa interneta o tobožnjem „pravom“ načinu uzgajanja pčela. Nažalost, oni nemaju dovoljno iskustva da bi znali u šta da poveruju, dok, s druge strane, dugogodišnji iskusni pčelari kolutaju očima na svaki predlog koji bi uneo novine u pčelarstvo.

Ima jedna stara izreka koja kaže da ukoliko želite da dobijete konačan odgovor na bilo koje pčelarsko pitanje, samo treba da pitate pčelara sa dvogodišnjim, ili trogodišnjim, iskustvom, pošto oni sa najvećim stepenom iskrenosti razmatraju svoje znanje o pčelarstvu (i spremni su da pruže savete ostalima). Na kraju krajeva, većina nas je beznačajna pred činjenicom da se pčelarsko iskustvo stiče doživotno, da je puno iznenađenja, i da je u najvećoj meri određeno Marfijevim zakonom.

Najbolji način da se nauči pčelarenje jeste rad sa iskusnim mentorom koji godinama uspešno uzgaja pčele u vašem kraju. Ja bih potražio nekoga ko je otvoren prema greškama koje je činio, i ko se više puta podizao iz velikih udesa. Takvi pčelari generalno nisu najglasniji samo-promoteri, ali evo korisnog saveta: svaki pčelar koji drži do sebe ima svakog proleća pčele za prodaju. Najveći problem sa zdravim  rezimljenim zajednicama  jeste kako ih sačuvati od rojenja, a relativno je lako za svakog dobrog pčelara da utrostruči broj svojih košnica ukoliko to poželi. 

Rendi Oliver pčelari sa više od 500 pčelinjih zajednica u Severnoj Kaliforniji. Seli svoje košnice na oprašivanje, proizvodi matice, paketne rojeve i med. Iza sebe ima 40 godina praktičnog pčelarskog iskustva. Pored toga, ima diplomu osnovnih i master studija iz bioloških nauka. Redovni je kolumnista čuvenog časopisa American Bee Journal. U svojim tekstovima istražuje, analizira svoja iskustva i iskustva i informacije iz celog sveta, kako bi razvio rešenja za savremene pčelarske probleme. Uređuje svoj sajt  www.scientificbeekeeping.com, vredan izvor informacija za sve pčelare, od početnika do profesionalaca, sa kojeg je uz saglasnost autora ovaj članak i preuzet. Godinama unazad, kroz svoje tekstove i na brojnim predavanjima i radionicama, sa pčelarima nesebično deli svoje zavidno pčelarsko znanje i iskustvo.

„PČELARSKI TALIBAN“

U mnogim oblastima koje sam posećivao uvek se nađe po koji dobronamerni i glasni „pčelarski Taliban“ koji je nepokolebljiv u stavu da novopečeni pčelari moraju praktikovati neku specifičnu tehniku pčelarenja (koja podrazumeva određeni tip košnice, vrstu saća, osobine pčela, vrstu tretmana krpelja, ili će, u protivnom, pretrpeti štetu). U nekim oblastima lokalni Taliban tera novopečene pčelare da se kruto pridražavaju neke vrste „Verujućeg Pčelarenja“ insistirajaći na tome da je njihova sveta dužnost da isprate određene specifične prakse, ili, drugim rečima, da veruju da će Priroda biti dobronamerna. Realnost je da Priroda i varoa baš i nisu fine prema pčelama. Nedavno sam govorio u pčelarskom klubu u jednom kalifornijskom regionu poznatom kao „raj za pčelarenje“, čiji lokalni Taliban promoviše pčelarenje „bez tretmana“. Istraživanje sprovedeno prošle godine među njihovim članstvom pokazalo je da je šest od deset pčelinjih zajednica nastradalo! Smatrao sam da nema smisla da kod optimističnih novopečenih pčelara pobuđujem osećanja promašenosti, razočarenja i krivice koja su nastupila onda kada su njihove voljene pčele skončale tako jadnom smrću. Štaviše, četvrtina onih koji su bili obuhvaćeni istraživanjem nije planirala da pokuša da se ponovo lati pčelarenja. Za mene lično, ovakva vrsta bednog ishoda je neoprostiva i uopšte nije bila nužna. Ukoliko poklonite poverenje nekoj vrsti neproverene metode za tretiranje varoe, mogu li barem da vam sugerišem da nadgledate nivo opadanja varoe i da imate rezervni plan. Svake godine upoznajem stotine novopečenih pčelara, i zaista uživam u njihovom entuzijazmu i oduševljenju podstaknutom novopronađenim hobijem. Želim im da budu uspešni u svojoj novoj avanturi. Poenta na koju želim da im ukažem jeste da nije na početnicima da spašavaju svet pokušavajući da uzgajaju pčele bez tretmana. Svako želi da pčelari „bez tretmana“ – ali vi onda zaista ne uzgajate pčele ako one umiru svake godine! Dovoljno veliki izazov jeste da se nauči pčelarenje i ne treba ga činiti još većim dopuštajući varoi da se nekontrolisano šeta okolo. Predlažem da se prvo naučite dobroj pčelarskoj praksi, što biste i učinili kada biste počeli da uzgajate bilo kog kućnog ljubimca ili stoku. Naučite da svoje pčele održite u životu i zdravlju tokom nekoliko godina, a onda možete da očekujete nešto više. Ne biste dozvolili svom psu ili mački da pati od neke zastrašujuće infekcije, pa zašto biste onda dopustili svojim pčelama da uginu na neki sličan užasan način? Moj savet novim pčelarima je da se opuste, i da uživaju u gajenju pčela – to je jedna od najdivnijih i najugodnijih stvari koje ćete ikada raditi, i odličan način da budete u stalnom kontaktu sa prirodom. Imajte uvek na umu da je pčelarenje prosto još jedan oblik uzgajanja životinja. Na vama je odgovornost da brinete o svojim obavezama, a realnost je takva da pčele ponekada mogu iziskivati vašu pomoć u slučaju da im ponestane hrane ili ako varoa krene nemilosrdno da ih pustoši. Koristiće im pomoć u teškim trenucima. Pa dobro, siguran sam da sam ovim uvredio samo nekolicinu pčelara, ali s obzirom da ni ja nisam ništa manje uvređen, dopustićete, molim vas, da nastavim da srljam još više!

PET UOBIČAJENIH ZABLUDA O PČELAMA

ZABLUDA BR. 1: DA JE PRIRODA „FINA“ PREMA PČELAMA

Priroda nema favorite, i pčele moraju da se takmiče na sveukupnoj evolutivnoj utakmici. Mnoge biljke proizvode toksične nektare i polene (zapamtite da medonosna pčela nije nastala na tlu Severne Amerike, i da ne može prepoznati naše otrovne biljke). U mojoj oblasti, recimo, postoje dve ekstremno otrovne biljke koje mogu opustošiti naše pčelinjake. Slično tome, polen nekih biljaka može imati neodgovarajuću nutritivnu vrednost za naše pčele, a neke vrste meda mogu biti neadekvatna zimska rezerva hrane pčelama. Suprotno onome što bi neko mogao pomisliti, postoje primeri gde pčele zaista bolje preživljavaju kada se prihranjuju polenskim zamenama ili prečišćenim šećernim sirupom, od onih koje zavise od neodgovarajuće prirodne hrane.

ZABLUDA BR. 2: DA PČELE U PRIRODI ŽIVE U BLAŽENSTVU

Zajednica koja je uginula usled zaraženosti varoom i virusom deformisamih krila (foto: scientificbeekeeeping.com)      

Lokalna populacija pčela pogođena je nedostatkom prikladnih šupljina i, veoma često, nemogućnošću da uskladišti dovoljno meda da preživi zimu. Uz to, virusi i ostali paraziti (naročito varoa) često dodatno iscrpljuju stresirane zajednice pčela. Čak i pod najboljim uslovima, priroda je brutalna prema pčelama. Hajde da zamislimo prirodni raj sa stabilnom populacijom zajednica, oslobođenih ljudskog uticaja. Tokom idealnog proleća, svaka zajednica će se barem jednom rojiti, što znači da će se broj pčelinjih društava privremeno više nego udvostručiti. Ali pošto je populacija stabilna (ne menja se znatno broj društava u prirodi od godine do godine), samo će početni broj zajednica preživeti do narednog proleća. Prosta matematika kaže da će u najboljim mogućim uslovima, u stabilnoj populaciji, polovina zajednica nestati svake godine. Moj zaključak glasi – ne tucite sebe ukoliko izgubite nekoliko zajednica.

Propolis- Antibiotik koji hrani

Danas, kada je zbog pretjerane upotrebe sintetičkih antibiotika većina mikroorganizama stekla otpornost na njih, neophodno je naći mudrija rješenja koja nudi priroda.

Cilj svakog liječnika je Primum non nocere, to jest prvenstveno ne naškoditi svome pacijentu.

Svi znamo da sintetički antibiotici izazivaju nuspojave koje nastaju odmah ili neko vrijeme nakon njihova korištenja, dok darovi prirode nemaju neželjene posljedice.

Istraživanja potvrđuju da u prirodi postoji mnoštvo proizvoda s antibiotskim djelovanjem.

Propolis je jedan od njih.

To je savršena namirnica koja hrani i liječi ljudsko tijelo.

Propolis je zajedničko ime za smjesu smolastih supstanci koje pčela skuplja s cvjetova različitih biljaka.

Pčele ga skupljaju i miješaju sa sekretom čeljusnih žlijezda, enzimski ga modificiraju tako da najvažnije sastavnice, flavonoidi, postaju aktivne tvari.

Propolis je specifičnog izgleda, jedinstvenog gorkastog ukusa, karakterističnog i aromatičnog mirisa.

Sastav i boja propolisa ovisi o biljnim vrstama s kojih pčele prikupljaju materijal i o godišnjem dobu.

Propolis se tradicionalno koristi preko 2000 godina.

Povijesni zapisi pokazuju da je propolis bio važan i cijenjen proizvod u medicini Egipćana, Babilonaca, Arapa, Grka, Rimljana i mnogih drugih starih naroda.

Ljekovito djelovanje propolisa

Propolis sadrži 50% smole, 30% voska, 10% eteričnih ulja, 5% cvjetnog praha, brojne vitamine i minerale, organske kiseline, polifenole, flavonoide.

Flavonoidi su u najvećoj mjeri zaslužni za ljekovito djelovanje propolisa.

Flavonoidi  su pigmenti prisutni u voću, povrću, cvijeću i kori drveća. Imaju antioksidativnodjelovanje, njihova uloga je zaštita biljaka od patogena iz okoline.

U propolisu su zastupljeni brojni flavonoidi: galangin, kvercetin, krizin, kempferol, apigenin, pinocembrin i pinobanksin.

Propolis je jedan od onih mudrih lijekova prirode koji ubija sve što smeta zdravom organizmu. Istovremeno čuva zdravo tkivo i liječi oboljelo.

Brojnim istraživanjima je utvrđeno da je propolis prirodni anestetik, antioksidant,antiseptik, antibiotik, da djeluje protiv većine virusa uključujući i virus gripe. Odličan je u borbi protiv gljivica i parazita.

Posebnost propolisa je da bakterije na njega ne stvaraju otpornost i nema štetnih popratnih pojava, što je mana sintetskih antibiotika.

Prije spavanja dovoljno je namazati područje prsa propolisom da biste umirili kašalj i osiguralidubok san.

Propolis mast je odlična za rane koje teško zarastaju, kao i za mnoga kožna oboljenja: akne, ekcem, psorijazu, dermatitis, gljivična oboljenja kože, noktiju i vlasišta.

Izuzetno je efikasna kod čireva, opekotina i uboda.

Propolis ima svojstvo da zaustavlja abnormalno razmnožavanje stanica (citostatik) i liječi dobroćudne tumore.

Poznato je da propolis stimulira stvaranje novih stanica i regeneraciju oštećenog tkiva.

Propolis pomaže i u slučaju teških dijareja, gdje su drugi lijekovi bespomoćni.

Kao vrhunski aktivni biostimulator, propolis doprinosi poboljšanju kompletnog stanja organizma, normalizaciji metabolizma i imuniteta.

Koristi se i za liječenje bolesti uha i usne šupljine. Odlične rezultate daje u liječenju i prevencijiupale grla.

Pomaže kod zubobolje, paradentoze, neugodnog zadaha, hemoroida, upale mokraćnih kanala i gastritisa.

Kao snažan antioksidant učinkovito djeluje protiv slobodnih radikala, koji se danas smatraju uzročnicima mnogih, pa i najtežih bolesti poput ateroskleroze, katarakte, raka, Parkinsonove i Alzheimerove bolesti.

Najnovija istraživanja pokazuju da propolis jača imunološki sustav te ima antikancerogeni učinak. 

Med sa Homolja kao hrana i lek !

Med je proizvod pčela, namirnica koja predstavlja izuzetno zdravu hranu, lek, nosilac je leka zaslađivač, poslastica, kozmetička sredstva. Prema legendi med je “Božji dar”. Sastav meda je veoma kompleksan. On sadrži više vrsta šećera, ali preovlađuju voćni i grožđani šećer. To su prosti šećeri, koji posle uzimanja veoma brzo dospevaju u krv bez opterećenja organizma oko njegove prerade. Zato je med veoma važan izvor energije. Pogodan je za upotrebu kod ljudi, naročito posle bolovanja, za sportiste, za decu, za radnike na teškim fizičkim poslovima i druge. Osim šećera med sadrži i proteine, amino kiseline, enzime, organske kiseline, mineralne materije, i drugo. Izuzetno je bogat vitaminima, naročito iz grupe B kompleksa.

Med je izvanredna supstanca, koju su u antici nazivali “zlatasti balzam” i bio je hrana mudraca i proroka. Poznat je čoveku od najranijih vremena. Nađen je u piramidama starog Egipta, gde je simbolizovao besmrtnost, inicijaciju i ponovno rađanje, a sasvim je izvesno da ga je koristio i praistorijski čovek.

Postoji bezbroj vrsta meda, a najpoznatiji su livadski, cvetni, šumski, a od monoflorarnih (od jedne biljke): lipov, bagremov, kestenov, suncokretov… Svaka vrsta ima posebna svojstva, a u svetu su poznati malteški (Malta duguje i svoje ime medu), zatim grčki, med iz Bretanje itd. Svaka vrsta meda ima karakterističan buket mirisa, ukus, boju, gustinu, način kristalisanja i – lekovita svojstva. Lipov med, na primer, podstiče preznojavanje, med od heljde učvršćuje zidove krvnih sudova, a bagremov ima protivupalno dejstvo. Med tamnije boje obično je bogatiji mineralnim materijama od svetlijih vrsta meda, mada je za mnoge svetliji med privlačniji. Današnja medicina se slaže sa tvrdnjom da je med više nego poseban, ali samo ako ispunjava dva uslova: da je potpuno prirodan, bez dodataka, i da je ceđen na hladno, odnosno vrcan, a ne topljen.

Ako je med veštački, ne vredi trošiti reči o njemu čak ni kao o namirnici, a ako je previše zagrevan, dolazi do gubitka fermenata. Kada se to dogodi, med postaje samo kalorična namirnica, ali lek više nije. Svaki prirodni med se kristališe i to mu nije mana. Ako se po svaku cenu želi tečan med, onda se mora strogo voditi računa o temperaturi otapanja.

Med se prodaje u obliku žitke mase. Međutim u trgovini se sreće i kristalisan (ušećeren) u zavisnosti od vrste meda, neki će kristalisati ranije a neki kasnije. Bagremov med može da zadrži žitko stanje i do 3 godine, dok livadski kristališe već kroz 3-4 meseca, suncokretov med već posle dvadesetak dana a med od uljane repice za manje od nedelju dana.

Značaj hemisjke analize meda i reakcija na ubod pčele

https://drive.google.com/file/d/0B-iBS4BXejI7M2NFcmxzVVliZzQ/edit?usp=sharing https://drive.google.com/file/d/0B-iBS4BXejI7WUhWU1lTcWVHT0k/edit?usp=sharing

Med sa homolja - Devojka pomoću meda rešila probleme sa licem

Da je čarobno ljekovito dejstvo meda opravdano, dokazuje i ova djevojka koja je riješile svoje probleme sa licem.

Na Redittu je objavila fotografije koje pokazuju promjene na njenom licu, uz objašnjene kako je pronašla lijek.

'Što sam bila starija to sam češće primjećivala promjene na svom licu. Bilo me je sramota i nisam voljela ono što vidim u ogledalu. Nisam željela ići u školu, biti okružena ljudima. Više se nisam osjećala kao ja’, napisala je djevojka.

Prvo je pokušala s propisanim ljekovima, koji su joj samo pogoršali stanje te joj je koža postala suha, nadražena i perutava. Ipak, rješenje je našla i to u starom narodnom lijeku - u medu.

Djevojka kaže kako je prije spavanja med nanosila na lice s gazom, koju je potom učvrstila flasterom ili ljepljivom trakom. Kada bi se ujutro probudila, bubuljice su bile ili značajno smanjene ili su u potpunosti nestale.

Ukoliko vas muče problemi sa licem, ovo je savjet koji svakako vrijedi isprobati!

Izvor : avaz.ba