Prodaja matica i rojeva - Pčelarstvo Miladinović sa Homolja

Višedecenijsko iskustvo u proizvodnji selekcionisanih matica i kvalitetnih rojeva garant kvaliteta našeg gazdinstva ,koje se prenosi generacijama.

www.homoljskimed.rs

Karakteristike naših matica :

• Sve naše matice moraju biti mlade ovogodišnje.
• Sve matuce su kranjske rase (apis mellifera carnica).
• Selekcionisane su osnovnom selekcijom više godina na prinose meda,varou i higijenu.
• Propisno su obeležene odgovarajućom bojom.
• Matice proizvodimo metodom presađivanja larvi.
• Oplodnja je isključivo u troramnim oplodnjacima Dadan Blatovih dimenzija ramova .
• U našim velikim oplodnjacima matica pronese do zatvaranja legla i pokaže sav svoj kvalitet.
• Nemoguća je kasnija zamena od strane pčela nakon dodavanja pčelinjim društvima kao što se dešava prilikom proizvodnje u mini i bebi oplodnjacima.
• Velika pažnja i ljubav je osnovni preduslov za kvalitetnu maticu a preciznost u radu kao i poštovanje satnice i biologija pčela dovode do vrhunskog kvaliteta.

Krakteristike naših rojeva :

• Rojevi su na standardnim DB ramovima.
• Minimalno sadrže 3 ramova sa leglom i 2 rama sa medom i polenom.
• Leglo je svih stadijuma- otvoreno i zatvoreno i svo leglo pripada prisutnoj matici.
• Svi rojevi su sa mladim maticama koje su propisno obeležene bojom proizvodne godine.
• Mogućnost biranja broja ramova koje žeilite u rojevima.
• Rojeve morate lično preuzeti u vašim sanducima.
• Preuzimanje je krajem bagremove paše u Homolju na našim pčelinjacima.
• Sve se radi u vašem ličnom prisustvu i dobu dana koje vi želite.
• Rojeve isporučujemo po redosledu javljanja zato ih rezervišite na vreme.
• NE prodajemo paketne rojeve jer iste ne smatramo dovoljno pouzdanim za budući razvoj,posebno kod početnika.

Ekološki tretman oksalnom kiselinom

Tretman protiv pčelinjeg varoe primenom ekološkog srredstva Oksalne kiseline postao je neizbežan u pčelarskoj praksi kao poslednji udarac krpelju.

Ovaj film predstavlja praktičnu primenu kiseline dozatorom kolege Siniše Mitrovića na pčelinjacima porodice Miladinović krajem novembra meseca 2015.godine.

Verujem da će kolegama početnicima koristiti.

Kako neonikotinoidi utiču na navigaciju pčela

Uticaj na orjentaciju pčela

U najnovijem istraživanju objavljenom od strane tima dr Randolf Menzel, dr Johannes Fischer, dr Teresa Müller, Dr. Anne-Kathrin Spatz dr Uwe Greggers i dr Bernd Grunewald, pod naslovom neonikotinoidi onemogućuju posebnim elementima orjentaciju kod pčela,  tri tipa neonikotinoida su testirana da bi videli učinke na navigaciju pčela.

 Neonikotinoidi: imidakloprid, klotianidin i tiakloprid su izabrani, jer direktno utiču na mozak i menjaju funkciju mozga. Hemikalije koje se primjenjuju su ne-smrtonosnih doza kako bi testirali svoje učinke na pčelinju navigaciju tokom letenja.

Primeri leta stazama dvaju pojedinačnih pčela. Fischer J, T Müller, Spatzova AK, Greggers U, i sur. (2014) neonikotinoidi onemogućivaju pojedine sastavnice orjentacije u pčela. PLoS ONE 9 (3): e91364. DOI: 10,1371 / journal.pone.0091364

Složenost pčelinjeg mozga

Većina ljudi misli o pčelama kao ojednostavnim insektima. Međutim, oni su društvena bića koja komuniciraju na više načina. Medonosna pčela, Apis mellifera je opsežno proučavana u vezi s njenim senzornim i neuronskim kapacitetima u orjentaciji, komunikaciji, vizualnom i mirisnom učenju i obradi pamćenja.Virtualni Brain Project nekad je financirala BMBF kao potprojekta u Virtual Lab Neuro i sada je nastavio u projektu DigiNeuro.

Virtualni atlas pčelinjeg mozga

Saznajte više o Virtualnom Atlasu pčelinjeg mozga

Cilj ovog projekta služi za integraciju celokupnih podataka u virtualnom Atlasu pčelinjeg mozga. Ova zajednička prostorna referentna karta će pojačati zastupljenost strukturnih i funkcionalnih podataka dobivenih u različitim eksperimentima i od različitih pojedinaca. Gore na slici je virtualna atlas pčelinjeg mozga, koji je interaktivni trodimenzionalni model površine s integriranim neuronima i neuronskim putevima. Za više informacija o ovom fascinantnom projektu, molimo kontaktirajte DigiNeuro.

Poslušajte intervju:

U ovom segmentu Organski View Radio Show, Neurobiologist i profesor emeritus na Slobodnom sveučilištu u Berlinu, dr Randolf Menzel, govori o novom istraživanju pod naslovom neonikotinoidi onemogućivaju pojedinie komponente orjentacije kod pčela .

Saznajte više o briljantan um dr Randolf Menzel:
Dr. Randolf Menze je pionir u proučavanju medonosnih pčela kao modelau sistemu neuronauke s obzirom na boje vida, njuha, učenje i pamćenje.

Dr. Randolf Menzel

Kombinujući razne analize iz prirodnog ponašanja u pojedinačnim neuronima, on je sledio perceptivne i kognitivne sposobnosti za njihove neuralne i ćelijske supstrate.

Oksalnom kiselinom protiv varoe - ekološka i obavezna

Preporuke švajcarskog istraživačkog instituta za pčelarstvo za tretman varoe oksalnom kiselinom, metodom nakapavanja
Poznati švajcarski istraživački institut za pčelarstvo iz Berna, nakon eksperimenata koje su njihovi istraživači, pre nekoliko godina, obavili, dao je preporuke za tretman varoe oksalnom kiselinom. Preporuke su se odnosile prvenstveno na zemlje centralne Evrope, ali se, danas, koriste u skoro svim evropskim zemljama, kao i u Kanadi i SAD. Kod nas, od kada koristimo metod nakapavanja oksalne kiseline u borbi protiv varoe, radimo upravo po ovim uputstvima. Obzirom da nam se približava vreme primene oksalne kiseline, smatram da bi trebalo da se podsetimo saveta odličnih švajcarskih istraživača. Prema najavama meteorologa, sledećih dana će temperatura biti iznad one na kojoj se primenjuje ova kiselina, ali čim se temperatura spusti, stvoriće se povoljni uslovi za tretman varoe oksalnom kiselinom. To je završni udarac varoi – to je tretman za iduću godinu. Nemojte propustiti da upotrebite oksalnu kiselinu – efikasna je, jeftina, lako se aplikuje.

Pravljenje rastvora oksalne kiseline
35 grama oksalne kiseline u 1 litri sirupa (šećer – voda, 1 : 1);
Količina primenjenog rastvora
30 ml za slaba društva:
40 ml za srednja društva
50 ml za jaka društva.
Držeći se ovog pravila postižemo da svaka ulica, puna pčela, u DB košnici, dobija 5 – 6 ml oksalne kiseline.
Tretman primeniti jednom, u jesen (novembar – decembar), kada nema legla;
Nakapavati rastvor direktno na pčele po ulicama, izmedju ramova;
Tretirati pčele mlakim rastvorom;
Tretman primeniti samo kada je spoljna temperatura iznad 0 stepeni (najbolje 4 - 8);
Upotrebiti samo sveže napravljen rastvor ili onaj koji je skladišten kraće od 6 meseci, na maksimalnoj temperaturi od 15 stepeni Celzijusa;
Nositi zaštitne rukavice i zaštitne naočare.

ZNAČAJ PČELA U OPRAŠIVANJU BILJAKA

Albert Ajnštajn je tvrdio „Kada bi pčele nestale čoveku bi ostalo četiri godine života“.

Osim znaćaja pčela kao “krilatih farmaceuta”,moramo se osvrnuti i na bitnu ulogu pčela kao oprašivača,bez kojih ništa ne bi bi lo isto na planeti. Da li dovoljno poštujemo taj značaj !?

U svojim radovima o pčelama, pčelinjem društvu i organizaciji u njemu, govorio je i Nikola Tesla. On organizaciju u pčelinjem društvu karakteriše kao jedno savršenstvo i predviđa da će i čovečanstvo na svom vrhuncu imati istu organizaciju.

Pčele najdirektnije utiču na poljoprivrednu proizvodnju, na povećanje prinosa i kvaliteta plodova voća. Samo dobra povezanost svih subjekata u poljoprivredi, dobra saradnja i komunikacija pčelara sa proizvođačima koji koriste pesticide mogu biti garant uspjeha, mogu sačuvati medonosnu pčelu i druge korisne insekte.

Kao uslov oplođenja, oprašivanje (polinacija) je od velikog značaja kao činilac rodnosti voćaka. Kod oprašivanja razlikuje se: autopolinacija-oprašivanje u okviru iste sorte i alopolinacija-oprašivanje između sorti. Oprašivanje se može ostvariti: bez posrednika neposrednim stresanjem polena na žig tučka i sa posrednikom. Za voćke su značajne entomofilna (oprašivanje pomoću insekata) i anemofilna polinacija (oprašivanje pomoću vetra). Od svih vrsta insekata iz reda opnokrilaca, medonosnoj pčeli pripada najvažnija uloga u oprašivanju poljoprivrednih kultura. Pčela učestvuje u polinaciji sa 80-85%, dok ostalih 15-20% otpada na sve ostale vrste insekata posrednika oprašivanja (bumbari, solitarne pčele, leptiri i dr.). Nijedna vrsta insekata u periodu oprašivanja ne može posjetiti više cvjetova od pčele. Pčele sabiračice iz jednog društva posjete dnevno do 60 miliona cvetova.

Postavlja se osnovno pitanje, Koji je najveći interes voćara i drugih proizvođača u biljnoj proizvodnji?

Odgovor se sam po sebi nameće, on je jednostavan i jasan, a to je dobar prinos i kvalitetetan rod. Ako je to cilj kojem teže proizvođači, onda neće biti nedoumica u definisanju i rešavanju svih problema oko zaštite pčela, pravilne i kontrolisane upotrebe pesticida.

Pčelama je za opstanak potrebna hrana i to nektar i cvetni prah. Priroda se pobrinula da svojom građom prilagodi pčelu cvetovima biljaka, a cvetove da mirisom, bojom i građom privlače pčele. Ta činjenica dovodi do zaključka da se pčele i biljke međusobno dopunjuju u zajedničkom životu.

Medonosna pčela obezbjeđuje najbolju sigurnost za oplodnju biljaka ukrštenim oprašivanjem. Ukrštenom oprašivanju podliježe većina voćnih vrsta voćaka i veliki broj ratarskih i povrtarskih kultura. Ako se u voćnjaku nalaze jaka pčelinja društva (2-3 košnice po 1 ha), tada se može obezbediti brzo i uspješno oprašivanje voćaka. Najbolje je kada su košnice smještene neposredno uz voćnjak na 200 do 300 m, a maksimalno odstojanje je 500 do 800 m. Vrijednost pčele kao oprašivača posebno je značajna kada se dešava eksplozivno cvetanje.

Pored dobijanja većih prinosa voća plodovi su lepšeg izgleda, pravilnijeg oblika, transportabilniji su i trajašniji, sadrže više šećera, vitamina, mikroelemenata, bjelančevina, mineralnih materija, postižu bolju cenu na tržištu i dr.

Prinos nekih voćnih vrsta sa oprašivanjem pčela može se povećati za nekoliko puta.

Od značaja je i oprašivanje pčelama ratarskih i povrtarskih kultura.

Aktivnost pčela kao posrednika oprašivanja najviše zavisi od meteoroloških činilaca. One najradije izlijeću i posjećuju cvjetove voćaka po tihom, toplom, sunčanom i vedrom vremenu, pri temperaturi od najmanje 8-9 stepeni. Pri takvim uslovima pčele lete na pašu do 3-4 km. Kada je oblačno one će masovno izlijetati kada je temperatura nešto veća od 12-14 stepeni. Po lošem vremenu, pri vjetru, kiši, niskoj temperaturi, pčele lete od košnice svega 200-300 m.

U svetu mnogi pčelari glavni profit ostvaruju tako što sele pčele na pašu određenih biljnih vrsta i za to dobijaju novčanu naknadu. To je naročito zastupljeno u Australiji, SAD-a i Zapadnoj Evropi. Nekada su pčelari u SAD-a dobijali 30-60 dolara po košnici za oprašivanje badema, ali je zbog nestajanja velikog broja pčelinjih društava taj iznos poslednjih godina dostigao 250 dolara po košnici. Košnice se u Kaliforniju, gdje se nalaze najveće plantaže badema, dovoze iz svih krajeva SAD-a, kao i iz Australije. Procjenjuje se da godišnje u SAD-a se iznajmi preko 2,5 miliona pčelinjih društava za potrebe oprašivanja.

Takođe, u Kaliforniji postoji posebna uredba o iznajmljivanju pčela za oprašivanje poljoprivrednih biljaka, kojom se propisuju odnosi između pčelara i farmera. U Srbiji, na Fruškoj Gori u visokointenzivnim zasadima voća pčelari dobijaju do 5 € po pčelinjem društvu za doseljavanje pčela u vijeme cvjetanja. Pored takve naknade pčelari ostvaruju dobre prinose meda.

Prema određenim podacima u drugim dijelovima sveta, cijena iznajmljivanja pčelinjih društava iznosi 10% od vrijednosti proizvodnje.

Upotreba sredstava za zaštitu bilja u vrijeme cvjetanja se kosi sa ritmom življenja pčelinjih društava. Pošto su takva sredstva neminovnost u savremenoj poljoprivrednoj proizvodnji, neophodno je preduzeti sve mjere opreza i pravilne primjene, da bi se njihovo štetno dejstvo smanjilo na najmanju meru.

U Francuskoj je davno utvrđeno da toksično dejstvo na pčele pored insekticida imaju i fungicidi i herbicidi. Potvrđeno je da fungicidi na bazi sumpora u košnici, gdje su više temperature, deluju insekticidno i akaricidno.

U pojedinim članicama EU, zabranjeni su pojedini pesticidi, a na nivou EU od nove godine zabranjena je upotreba preparata na bazi neonikotinoida (imidakloprid, klotianidin, tiametoksam i fipronil).

Pčela je za ovu planetu suviše dragoceno biće da bi se sa njom olako igrali i dovodili na ivicu nestajanja. Usku povezanost pčela i voća posebno razumiju oni koji se bave sa obje korisne i interesantne delatnosti, bilo iz hobija bilo profesionalno.

Preporuka je da se u vrijeme cvetanja ne upotrebljavaju insekticidi, naročito ne oni iz grupe najopasnijih (neonikotinoidi). Treba koristiti pesticide niske toksičnosti ili kratkog rezidualnog dejstva. Kada se vrši tretiranje voćaka, ispod kruna istih obavezno je pokositi travu, jer se na cvetovima koji se nalaze ispod voćaka nalaze pčele. Bez košenja dolazi do velikog stradanja pčela i nestajanja cijelih pčelinjih društava. Tretiranja vršiti samo ujutro ili uveče kada pčele ne izlaze van košnice a nikako ne vršiti prskanje pri vjetru i visokim temperaturama. Kao rezultat štetnog djelovanja pesticida, pčelinje društvo je u stalnoj opasnosti da bude djelimično ili potpuno uništeno.

Od izuzetnog je značaja stalna edukacija poljoprivrednih proizvođača, u smislu ukazivanja na značaj pčela, na njihovu dobrobit prvenstveno za voćke kao i za očubanje cjelokupnog biodiverziteta.

Na kraju, svi učesnici u proizvodnji imaju obavezu poštovanja zakona i pravilnika (Zakon o sredstvima za zaštitu bilja, Zakon o zdravstvenoj zaštiti bilja). Usvojeni akti propisuju obaveze izvođača tretiranja da pravovremeno obavještavaju pčelare o vremenu i mestu prskanja biljaka, kao i o vrsti pesticida. Za pčele su naročito opasni pesticidi koji na pakovanju imaju oznaku R57 (otrovan za pčele) i oni se ne smiju primjenjivati u vrijeme usjeva i zasada. U skladu sa tim pčelari će preduzeti neophodne mjere u cilju zaštite pčela od trovanja.

Dobra saradnja pčelara, voćara, vinogadara, ratara, povrtara je preduslov za postizanje dobrih prinosa, kvalitetnih proizvoda i ostvarivanje profita. Bez takve saradnje pčele će stradati, a proizvođači biljne hrane će imati manji rod i slabiji kvalitet proizvoda. Svi koji gaje biljke moraju se odnositi prema pčelama kao da su njihovo vlasništvo.

Recepti za lecenje medom !

DISAJNI PUTEVI

U vrelu vodu staviti 2 kašičice meda, pa udisati paru.

ASTMA

Dobro izmešati 1/4 kg meda i 1/4 kg neslanog maslaca pa mešavini dodati 3-4 kašike narendanog rena i 100 g
istucanog belog luka, a zatim od te smeše uzimati triput dnevno po 1 kašičicu

ČAJ ZA BRONHITIS I ASTMU:
napraviti čaj od cvetova crvene deteline u razmeri 1:20 i piti s medom tri puta po jednu šoljicu.

NIZAK KRVNI PRITISAK – za povišenje
Svako jutro natašte pojesti 2 narendane jabuke dobro zaslađene medom i popiti čaj od lista koprive (30 g na 1 litar vode) zaslađen medom.

VASOK KRVNI PRITISAK – za sniženje
Sok od 1 limuna pomešati sa kašikom meda u čaši tople vode i piti svakodnevno. Ovo je korisno i za dobar san, smirivanje nerava i sprečavanje infekcija grla.

Laboratorijskoo ispitivanje meda se moze izvrsiti u Naučni institut za veterinarstvo Srbije, autoput br. 3, 11070 Novi Beograd, 011/285-1096, 011/260-4020, 011/697-797, nivst@net.yu.

Med najefikasniji protiv noćnog kašlja –

Kašika meda, proverenog leka narodne medicine širom sveta, može da utiša noćni kašalj dece pod nazebom i omogući i njima i njihovim roditeljima bolji san, pokazala je jedna američka studija.

Med nepobitno daje bolje rezultate od dekstrometorfana, uobičajenog sastojka sirupa za smirenje kašlja, tvrdi tim stručnjaka sa Državnog univerziteta Pensilvanije, a prenosi Rojters.

Danas još nema dokazanog efikasnog leka za kašalj koji je posledica infekcije gornjih disajnih puteva, kao što je obična prehlada. Dekstrometorfan se široko primenjuje, ali nema dokaza da i deluje, a može da bude rizičan.

Pensilvanijski tim, predvođen doktorom Ianom Polom, obavio je istraživanje na 105 dece koja su noću kašljala zbog prehlade. Ona su podeljena u tri grupe. Prva je pred spavanje dobijala heljdin med, druga sirup sa dekstrometorfanom, a treća nije dobijala nikakvo sredstvo protiv kašlja.

Prema svedočenju roditelja, najveće poboljšanje kako u učestalosti napada kašlja, tako i u intenzitetu i u kvalitetu sna, registrovan je kod dece kojoj je davan med.

Za to se nudi nekoliko objašnjenja. Med dobro mehanički oblaže i umiruje grlo, osim toga on ima i antioksidantno dejstvo, a deluje i antimikrobno.

Istina, med se ne preporučuje deci mlađoj od godinu dana zbog retkog, ali ozbiljnog rizika od jedne vrste trovanja – botulizma.

Prilikom američkog istraživanja deci uzrasta od dve do pet godina davano je pola čajne kašičice meda, deci od šest do jedanaest godina puna kašičica, a starija deca dobijala su po dve kašičice.

MED NA GRLO

Umjesto uglavnom beskorisnih sirupa za grlo, med je provjereno najbolji lijek za ublažavanje kašlja i osiguravanje mirnog sna. Ipak, ne treba ga davati djeci mlađoj od godinu dana.

Žlica meda može ublažiti noćni kašalj te pomoći djeci i njihovim roditeljima da bolje spavaju, pokazala je studija kojom je bilo obuhvaćeno 105 djece koja su kašljala zbog prehlade.

Djeca su bila podijeljena u tri skupine. Jedna je dobivala sirup protiv kašlja, druga med, a treća ništa, i med se pokazao najboljim rješenjem.

“Rezultati su bili tako čvrsti da možemo jasno reći da je med bolji, nego ne davati nikakav lijek, dok sastojak sirupa dextromethorphan nije dobar”, rekao je dr. Ian M. Paul sa sveučilišta u Hershey u Pennsylvaniji.

“Dextromethorphan se naširoko koristi, no nema dokaza da djeluje, a nosi određen rizik”, kazao je dr. Paul.

Med se pak koristi diljem svijeta kao narodni lijek protiv kašlja i sigurna je i djelotvorna alternativa službenoj medicini.

Postoji nekoliko objašnjenja zašto med pomaže olakšati kašalj, objasnili su Paul i njegove kolege. Med je slatkast i sirupast i djeluje umirujuće na iziritirano grlo, a važan je možda i zato jer ima visok postotak antioksidansa. Med djeluje i protiv mikroba.

Med se ne preporučuje djeci mlađoj od godinu dana zbog rijetke, ali ozbiljne opasnosti da bi mogao izazvati trovanje hranom poznato kao botulizam.

Za stariju djecu općenito je siguran, ali dozu valja povećavati usporedo sa starošću djeteta. Pola žlice dovoljno je za djecu od dvije do pet godina, a cijelu žlicu valja dati djeci od šest do 11 godina. Dvije žlice trebaju uzeti dvanaestogodišnjaci i stariji.

PČELINJA APOTEKA

Zima je nezamisliva bez upotrebe meda i proizvoda od pčela. Med je poznat kao staro preventivno sredstvo protiv prehlade i ne treba čekati da bolest zakuca na vrata već bi ga trebalo uzimati kao dodatak ishrani svaki dan.

Propolis: Pčele ga koriste da bi zaštitile košnicu. Dobija se od smolastih lekovitih supstanci koje obavijaju pupoljke biljaka. Koristan je za prevenciju raznih bakterijskih, gljivičnih i parazitskih oboljenja.

Matični med: Stvaraju ga pčele radilice u procesu varenja polenovog praha, a njime se hrani matica. Bogat je proteinima, vitaminima i oligoelementima. Popravlja raspoloženje i smanjuje umor.

Polen: Pčele ga vade iz “srca cveća” i koriste za ishranu larvi. Veoma je bogat hranljivim supstancama i zbog svojih antibiotskih svojstava savetuje se kao pomoćni lek u terapiji gastrontestinalnih infekcija i kao sredstvo za jačanje imuniteta organizma.

Recepti

S vrućim mlekom

Ako želite da pobedite kašalj i ublažite bol u grlu, rastopite u ustima malo meda i lagano ga gutajte. U slučaju gripa klasični lek je med rastopljen u vrućem mleku, koji se može primeniti kod svih uzrasta. Med takođe ubrzava cirkulaciju krvi, olakšava varenje i omogućava miran san. Redovno uzimanje meda natašte i u kuvanom mleku poboljšava vašu krvnu sliku.

Koktel protiv nazeba

Da li med može da spreči nazeb? Nekada su ga koristile naše bake, a sada nam ga savetuju lekari američkog Nacionalnog centra za istraživanje respiratornih bolesti, koji su objavili jednostavan recept za koktel protiv nazeba: istopiti kašiku meda sa sokom od jedne pomorandže i sokom od pola limuna. To pomešati sa pola čaše belog vina. Ovaj koktel možda neće sprečiti nazeb koji je već uzeo maha, ali će početne simptome sigurno odstraniti, a možete ga primeniti i u lečenju crvene i ispucale kože.

Pobedite alergiju

Kašičica meda i polena svakog dana u toku promene godišnjih doba može da ublaži simptome alergije na polen i trave. Da bi terapija bila uspešna, med mora da bude potpuno priroda.

Falsifikovanje meda !!!

Prirodni meda sa Homolja 012/326 524

Budući da je med skuplji od šećera, u nekim zemljama i nekoliko puta, uvek se našlo nesavesnih pčelara koji su nastojali iskoristiti tu činjenicu, da bi se na lak način domogli velike zarade. Takvi nečasni pčelari mnogo su škodili pčelarstvu jer su potkopavali poverenja potrošača i škodili pčelarima koji u svoj posao ulažu mnogo truda i sredstava da bi potrošačima pružili zaista ono sto traže.

Med se može falsifikovati na dva načina: bez pčela ili s pomoću pčela; u kanti ili u košnici. Najjednostavniji i najprimitivniji je način da se obični šećer otopi pomoću vode u gusti sirup i pomeša sa prirodnim medom. Tako se povećava količina meda i šećer proda po višoj ceni.Umesto šećera može se uzeti grožđjani šećer (glukoza) koji dolazi u trgovinu u obliku gustog sirupa. I jedan i drugi falsiofikat mogu se lako otkriti pomoću polariskopa. Prirodni cvetni med optički je levo aktivan, a otopljeni šećer i glukoza su optički desno aktivni. Ako se cvetnom medu doda izvesna količina šećernog sirupa ili glukoze, uz dekstrozu koja već postoji u medu, a koja je takođe optički desno aktivna, polarizacija skreće udesno i falsifikovani med postaje optički desno aktivan čime se razlikuje od cvetnog meda.

Mnogo je teže ako se za falsifikovanje upotrebi invertni šećer. On se otkriva pomoću hemikalije koja se zove anilinski hlorid. Čist med ostaje nepromenjen, a falsifikovani se tom hemikalijom oboji u crveno. Taj način nije uvek pouzdan, pa se traže sigurniji načini. Med i invertni šećer po svojem sastavu su slični, ali se po nečemu razlikuju. Na tim razlikana temelji se prepoznavanje pravog meda od falsifikata. Med, kao prirodni proizvod, sadrži u sebi mineralnih sastojaka, a invertni šećer, koji se dobija od običnog rafiniranog šećera, tih sastojaka nema.

U novije vreme nesavesni pčelari imaju običaj da pčele prihranjuju obilno šećernim sirupom. Pčele invertuju taj sirup (saharoza se raspada na dekstrozu i levulozu) i ostavljaju u saće. Pčelar saće izvrca i dobija med.

Iako je takav med proizvod pčela, ne može se uzeti da je pravi med jer je u njemu sam šećer, bez prirodnih sastojka koje medu daju punu vrednost. Ali ako uzorak sumnjivog meda pokazuje veći postotak saharoze nego što med obični ima med, postoji sumnja da je taj med dobijen od šećera. A poznaje se i po tome što u sebi nema prirodnih sastojaka.

Nekad pčelari u jesen izvade med i pčele prihrane šećerom. To nije falsificiranje jer se tako za ljudsku hranu dobija vredniji proizvod, pravi med, a šećerni sirup, koji ostane u košnici, za pčele je sigurnije za zimsku hranu, jer u sebi nema neprobavljivih sastojaka kao poneke vrste prirodnog meda, osobito medljikovca.

Prepoznavanje falsifikovanog meda: gustina falsifikovanog meda je manja od gustine pravog meda sa mineralnim sastojcima. Gustina pravog meda je oko 1,4 a falsifikovanog negde oko 1,3, stoga nam jednostavno merenje na vagi može pokazati koji je pravi med, a koji falsifikovan. Težina tegle u koju stane kilogram meda je oko 280g, tako da je njena težina sa medom 1280g, a težina iste količine falsifikovanog meda, zbog manje gustine je 1210g-1220g. Takođe, preteranim grejanjem med gubi ukus i aromu, ali menja i boju. Pregrejan med potamni, ukus mu postaje gori, a fina aroma nestaje.

Klik za ulaz na sajt Homoljski med

Homoljski pčelinjak u oktobru po sunčanom danu

Znacaj pcelinjih proizvoda za zdravlje ljudi

Činjenice o medu koje morate znati

   

   Čarobna supstanca ,za dug i srećan život…

•  Med nema rok trajanja i ne može se pokvariti
• Med se mora koristiti svakodnevno da bi imao pun efekat na opšte stanje organizma.
• Prirodni med kristališe ! Bagremov sporije ( i po nekoliko godina) ,ostale vrste brže !
• Med je najbolje koristiti otapanjem u ustima i u mlakom čaju,mleku ili drugom napitku.
• Preporučena dnevna količina za odrasle je 150 grama ,decu do 100 grama dnevno.
• Med je najbolje koristiti na prazan stomak ,30 minuta pre jela.
• Najstariji nalaz o korisnosti meda datira pre 15 000 godina .
• Med sadrži preko 180 različitih sastojaka.
• Med predstavlja veliki izvor energije,vitamina,minerala,niza organskih kiselina i enzima.
• Med deluje protiv bakterija i gljivica,jača otpornost i čisti krv.
• Med je dijetalna supstanca
• Postoje poliflorne (livadski) i monoflorne(bagrem) vrste meda i svaka je korisna na svoj način.
• Med nikada ne držati na velikom izvoru svetlosti i toplote, tada gubi deo korisnih svojstava.
• Med se koristi i za spoljnu upotrebu (kod zaceljivanja rana i opekotina).
•  Med mogu da koriste ljudi svih starosnih dobi .
• Med mogu jesti i dijabetičari uz strogu kontrolu lekara sa prethodnom konsultacijom.
• Broj ljudi allergčnih na med je zanemariv. Medom se leče alergije !
• Postoji bezbroj kombinacija meda sa lekovitim biljem.Med je neizbežan sastojak !
• Medom su pčelari mlavskog i homoljskog kraja plaćali danak turcima.
• Pčele su jedini insekti na svetu čije proizvode mogu jesti ljudi.
• U Srbiji se proizvodi najkvalitetniji med u Evropi.To potvrđuje visoka cena koju postiže širom sveta i velika potražnja u zemljama EU koje imaju visoke standarde kvaliteta.
• Ispravnost kvaliteta meda možete obaviti u Nacinalnoj referentnoj laboratoriji (Beograd),Naučnom institutu za veterinarstvo(Novi Sad) i mnogim drugim akreditovanim ustanovama.