Pčelar najlepše zanimanje

Tekst sa sajta Agro klub o pčelarskoj porodici Miladinović

Pre sedam decenija pčelarstvom je počeo da se bavi Dragiša Lazarević. Nasledili su ga ćerka Radica i zet Dragiša, a danas u istom domaćinstvu pčelarenjem se bavi njihov sin Milan Miladinović sa svojom suprugom Karolinom. Milan i Karolina su primer mladih ljudi u Petrovcu na Mlavi, koji su se profesionalno posvetili pčelarstvu, grani koja ima veliki potencijal razvoja.

Na samom početku bavljenja pčelarstvom Milan je shvatio da je za uspeh potrebna stalna edukacija te je tako između ostalog pohađao i kurseve o proizvodnji meda, organizovane u okviru projekata "Sačuvajmo njeno veličanstvo pčelu" 2013. godine i "Proizvodnja meda - izvozna šansa Braničevskog okruga" 2014. godine.

Najveća podrška od porodice

Proizvodnja meda se u ovom domaćinstvu najpre odvijala u košnicama pološkama da bi sledeće generacija počela da koristi tada savremenije Dadan Blatove košnice koje karakterišu polumedišta.

"Polumedišta Dadan Blatovih košnica veoma su korisna jer omogućavaju da se dobije visokokvalitetni sortni med koji na tržištu postiže visoku cenu. Roditelji i danas aktivno učestvuju u proizvodnji. Najviše u pripremi pčelarskog materijala i vrcanju meda. Supruga Karolina i ja smo zaduženi za rad na pčelinjaku, a tradiciju će, verujemo nastaviti i naše troje dece koji rastu uz ljubav prema pčelama. Najdragocenija mi je pomoć supruge koja zajedno samnom podnosi visoke temperature, ubode pčela, nespavanje. Može se reći da sam pravi srećnik, jer je moja životna saputnica, pravi partner u poslu", kaže Milan.

Proizvodnja meda nema puno zahteva

U budućnosti se očekuje da se ljudi u svetu pa i u Srbiji prate trend prirodne i zdrave hrane. Sve više je i onih koji se odlučuju da se baave pčelarenju što svakako pozitivno utiče na razvoj pčelarstva u Srbiji, koje još uvek nije dostiglo svoj potencijal u proizvodnji meda. U pčelinjaku Miladinovića ima 200 Dadan Blatovih desetoramnih košnica.

"Proizvodimo med,pčelinje proizvode ali i matice pčela i rojeva. Pčelinjaci su raspoređeni na četiri lokacije u podhomolju, a izvodimo ih na ispašu kasnog bagrema u okolini Žagubice gde ostaju i na livadskoj paši do kraja leta. Poštujemo osnovne postulate pčelarstva što nam omogućava jednostavno i jeftino pčelarenje, pri kom dobijamo med vrhunskog kvaliteta sa dobrom cenom. Pčelinjem društvu uvek ostavljamo Plodišni medi nemamo potrebe za dopunom hrane sirupom ili pogačama. Uvek imamo zdrava i jaka društva koja maksimalo iskoriste svaku ispašu. Košnice ne utopljavamo ni sa čim i ne radimo nikakve stimulacije jer se to pokazao kao bespotreban posao. Dovoljno meda u plodištu, društva očišćena od varoe i mlada matica su osnovni zadaci koji se moraju ispinuti do sredine septembra da bi spokojno dočekali bagremovu pašu naredne godine”, objašnjava Milan.

U pčelarenju neophodni strpljenje i volja

Ovaj pčelar napominje da su moderno doba i negativni uticaji iz sveta ubedili ljude da je profit jedino za šta vredi živeti, a da taj cilj opravdava korišćenje svih sredstava u njegovom ostvarivanju. Nažalost ta tendencija nije zaobišla ni pčelare. Tako, nije retka pojava da se i mnogi mladi ljudi pri odlucu da započnu da se bave pčelarenjem rukovode samo profitom, a pri tome zaborave više bitnih stvari. Ne treba zaboraviti da je pčelarenje dug proces, a uspešno jož duže uz veća ulaganja uz mnogo strpljenja i čvrste volje.

"Da li ste vi spremni na sve to? Nadam se da većina jeste zato što vredi sve to istrpeti jer čast je i zadovoljstvo baviti se tako plemenitim zanimanjem kao što je pčelarstvo. Treba spremiti digitrone ali ne računati profit već ulaganje. Nova košnica, roj, satne osnove, prihrana, selidba, mesto za pčelinjak, postolje, odelo, nož, dimilica, vrcaljka, trud. Treba biti mudar i učiti na tuđim greškama. Ko zna, možda uz malo sreće naša deca uživaju u blagodetima našeg rada. Možda oni dosanjaju san o hiljadama košnica i desetinama radnika na sopstvenom pčelinjaku. Bio hobista ili profesionalac, svako bez razlike oseti pozitivnu energiju kada uđe u proleće na svoj pčelinjak, čuje najprijatniji zvuk na svetu i oseti opijajući miris. Zar ima srećnijeg čoveka od pčelara, koji se druži sa tako veličanstvenim bićima. Verujem da ne i da smo mi zaista privilegovani, a da toga nismo ni svesni,” zaključuje na kraju Milan Miladinović.

Zahvalnost Danijelu Grujiću i sajtu www.agroklub.rs

DA LI SU DOMAĆE PČELE BOLJE OD UVOZNIH ?

Pčele koje svoje korene imaju u lokalnom okruženju mnogo bolje su opstajale od onih koje su bile uvezene s drugih teritorija, zaključak je istraživanja u posebnom izdanju časopisa Journal of Apicultural Research.

Naučnici iz većine evropskih zemalja saglasni su da pčele koje su prilagođene lokalnoj sredini opstaju puno bolje od onih koje su kupljene i uvezene na područja koja im nisu poznata. Do ovog zaključka došli su istraživanjem interakcije između genetskog sastava meda koji su proizvodile i njihovog okruženja. Iako se mnogo zna o geografskom i genetičkom diverzitetu pčela informacije o tome kako se pčele adaptiraju na novo stanište su još uvek prilično nepoznate.

– Mnogi pčelari smatraju kako je bolje kupiti maticu izvana nego koristiti onu koju već imaju u svojim leglima. – naglašava dr Per Kryger sa Odjela za agroekologiju Aarhus univerziteta u Danskoj i dodaje:

– Međutim, sve je više dokaza kako globalna trgovina pčelama ima sve štetnije efekte na pčelarstvo, kao što su širenje novih bolesti i štetočina.

Istraživanje je provedeno pomoću 621 kolonije pčela sa 16 različitih genetskih porekla. Košnice su postavljene u 11 različitih zemalja, a na svakoj lokaciji postavljen je jedan lokalni i dva uvozna roja. Faktori koji su imali najveći uticaj na opstanak pčela su infekcije Varroom, problemi s maticama i infekcije Nosemom.

Košnice u kojima su bile domaće matice opstale su u proseku 83 dana više od onih sa uvoznim.

– Vrlo je jasno da lokalne pčele prolaze bolje na poznatom im terenu od uvoznih. Naši rezultati pokazuju da je put napred jedino jačanje uzgojnih programa s domaćim pčelama umesto uvoznih matica. To će takođe doprineti sprečavanju kolapsa pčelinjih zajednica, a moći će se raditi i na prilagođavanju promenama u okolini –  zaključuje dr Kryger.

Inače, u Evropi se još od 1886. matice pčelarima šalju poštom. Procenjuje se da se danas oko milion matica godišnje pošalje poštom, uglavnom u Ameriku i Australiju.

A. Omerović/entomologytoday.org

Preuzeto sa bhpcelar.com

KLIMA U KOŠNICI

Pčele, kako je poznato, nastoje da same stvore optimalne uslove u svom boravištu, tj. potrebnu mikroklimu u košnici za razvitak društva. Što se uslovi sredine u košnici više razlikuju od optimalnih, to pčele troše više energije i vremena na uspostavljanje mikroklime. Pri tome, one troše a ne sakupljaju med i osim toga, ubrzava se proces njihovog starenja. Ako pak pčele nisu u stanju da obezbede normalne uslove za razvoj društva, stradaće leglo (larve i lutke) ili će izležene pčele imati naglo pogoršane sposobnost za život i rad u košnici.Na fiziološko stanje pčela suštinski utiče i gasni sastav vazduha u košnici. Pčele ga kontrolišu i u slučaju potrebe ventiliraju svoje stanište.Jedinkama u pčelinjem društvu su potrebni različiti uslovi, u zavisnosti od stadijuma njihovog razvitka, uzrasta i posla koji obavljaju. U vezi sa sezonskom cikličnošću razvitka društva, pčele menjaju parametre mikroklime u košnici u toku godine. Pčelinje društvo je u stanju da živi u uslovima širokih godišnjih kolebanja temperature spoljašnjeg vazduha: od 45-50°C toplote i da prežive kada se zimi temperatura spušta do -40°C.
Negativan odnos prema pregrevanju staništa, pčele ispoljavaju u prirodnim uslovima još prilikom izbora mesta za život. Ako se roju dozvoli mogućnost takvog izbora, on će se naseliti u stanište zaštićeno od sunca. Prema tome, pčele se brinu o ekonomiji trošenja energije na regulisanje mikroklime u košnici. Ali, izbor mesta za život, još ga ne spasava od mogućnosti pregrevanja, pa su se pčele osposobile da mu se  aktivno suprostave. Pre svega, one ventiliraju košnicu lepezanjem krila. Frekfencija lepezanja i zvukova koji se time generišu je 120-180 herca. Kretanje vazduha izazvano pčelama koje ventiliraju i njemu odgovarajući zvuk, pobuđuju druge pčele, koje se nalaze u blizini (na rastojanju 1-2cm) da se uključe u proces ventilacije košnice. Njihov broj je tim veći, što se temperatura vazduha u gnezdu više razlikuje od optimalne. Pri znatnom pregrevanju, pčele koje ventiliraju grupišu se ne samo u gnezdu, već i kod otvora leta.Efektivno sredstvo za snižavanje temperature je isparavanje vode, koju pčele donose u gnezdo, a takođe i umanjenje dela toplote koju zrače odrasle pčele: veliki deo njih napušta stanište, raspoređuje se u vidu grozda u blizini leta. Taj grozd se obrazuje obično u drugoj polovini dana, a do večeri se pčele vraćaju u košnicu.Zahlađenje u pčelinjem gnezdu u periodu visoke aktivnosti društva podstiče brzo povećanje temperature tela pčela. Naprimer, pčele koje se nalaze u zoni sa temperaturom oko 33°C imaju temperaturu na grudima 34-34,5°C. Pri snižavanju temperature do 30-32°C, temperatura tela pčela se podiže do 37-38°C, zadržava se na tom nivou u toku 1-2 minuta, zatim se spušta do 35-35,5°C. Skokovite promene temperature tela (grudi) produžavaju se dotle, dok se vazduh koji okružuje pčelu ne zagreje do početnog nivoa.
Pri značajnim zahlađenjima, nedovoljno je uvećanje temperature tela jedne pčele. Koristeći samo to, one bi brzo istrošile svoj osnovni energetski materijal i uginule bi. Postojanost društva prema dugim i dubokim zahlađenjima, vezana je za sposobnost pčela da regulišu odavanje toplote klubeta, menjajući njegovu toplotnu izolaciju. One se gusto grupišu na periferijskim, najhladnijim delovima međuramnih prostora, obrazujući svojim telima toplotno izolacionu oblogu.Obrazovanje klubeta se u suštini javlja kao reakcija pčela na dugotrajno zahlađenje, koje stimuliše njihovo sakupljanje u najtoplijem delu staništa. Hladnoća pobuđuje pčele koje obrazuju njegov periferni deo da se gusto sabiju do pčela koje se nalaze u dubljim slojevima. Što je dalje od površine, one se tim manje izlažu dejstvu hladnoće i gustina klubeta od periferije ka centru se polako smanjuje. Najrastresitiji je gornji deo klubeta, koji se nalazi neposredno iznad toplotnog centra.Menjanje gustine klubeta i zapremine koju zauzima, je važan mehanizam regulacije toplotnih gubitaka od strane pčela. Naročito, zbijanje klubeta, koje pčele preduzimaju kao odgovor na zahlađenje, vodi ka smanjenju gubitaka toplote kroz zračenje i na račun umanjenja razmene vazduha između prostora unutar klubeta i spoljašnje sredine.Svojstvenost mehanizama termoregulacije kod pčela vezana je sa osobinama rada njihovih receptora za temperaturu. Naročito, visokoosetljivi receptori za hladnoću dozvoljavaju pčelama da kontrolišu neznatna kolebanja temperature. Ti receptori, zajedno sa toplotnim, koriste se prilikom orijentacije po gradijentu temperature, radi toga da bise pronašla najtoplija zona u staništu.Ponašanje pčela koje su prodrle u toplotni centar klubeta, u mnogome se određuje specifičnošću rada receptora za toplotu, koji su istovremeno i receptori za ugljen dioksid. Smeštanje tih funkcija u jednom istom receptoru ima važan biološki smisao. Snižavanje temperature, koje stimuliše zgušnjavanje klubeta pogoršava njegovu aeraciju, u njemu raste koncentracija ugljen dioksida, koji postaje produkt metabolizma pčela. Kao rezultat, receptor se izlaže istovremenom dejstvu dva stimulansa (ugljen dioksid i visoka temperatura), koji izazivaju reakciju usmerenu u istom pravcu. To pobuđuje pčele da brže napuštaju toplotni centar, što je niža temperatura spoljašnje sredine. Istovremeno raste njihovo uzbuđenje, što i vodi ka povišenju temperature u zoni toplotnog centra u periodu zahlađenja. Prema tome, pčelinje društvo podnosi zimske mrazove na račun umanjenja odavanja toplote i pojačanja trošenja energije.Toplota koju zrači leglo, ne igra posebnu ulogu u toplotnom bilansu pčelinjeg gnezda. Deo njenog uticaja u zračenju toplote pčelinjeg društva postaje najveći u periodu niske aktivnosti, kada pčele pri kratkotrajnim zahlađenjima, sakupivši se oko legla, svojim telima obrazuju toploizolacionu oblogu. Veza između stabilnosti toplotnog režima u gnezdu i prisustva legla u njemu govori o tome da ono stimuliše pčele da regulišu temperaturu. Pčele se brinu o leglu koje se nalazi u svim stadijumima razvića.Početkom razvoja novog društva smatra se trenutak naseljavanja staništa od strane roja (košnica, deblo ili drugo mesto, koje štiti od lošeg vremena). Već u prvoj minuti, temperatura u centralnom delu košnice sa praznim ramovima podiže se od 19°C do 26°C, dostižući kroz 15 minuta 37°C.
Veliko izdvajanje toplote naseljenog roja objašnjava se uzbuđenjem i visokom aktivnošću pčela. Pad temperature je vezan sa sniženjem aktivnosti a takođe sa pojačanom aeracijom staništa pčela. Znatan deo pčela koje ventiliraju se nalazi u to vreme na saću blizu leta. Pad temperautre se ne produžava. U prisustvu oplođene matice, temperatura u košnici kroz nekoliko časova se stabilno drži na nivou 33-35°C. Ređe se to dešava drugog-trećeg dana posle naseljavanja roja.
Bez stabilizacije termičkog režima u staništu, koje je roj zauzeo, nemoguć je razvoj društva. Temperatura 33-35°C je neophodna ne samo za razvoj pčelinjeg legla, već i za stimulaciju matice da ispunjava svoju glavnu funkciju - polaganje jaja.
U zoni legla, pčele održavaju najstabilniju temperaturu. Njena gornja granica, čak i u toplo vreme se nalazi na nivou 36°C, ređe 37-38°C. Porodice medonosnih pčela bolje od drugih socijalnih insekata mogu da preduprede dejstvo visokih spoljnih temperatura.
U zoni odgajivanja trutovskog legla, pčele se manje brinu o stabilizaciji temperature, u odnosu na odgajivanje radilica. Tako, pri spoljašnjoj temperaturi do 20°C, temperatura u zoni trutovskog legla je 1-2°C niža, nego u oblasti odgajivanja radilica. Ta razlika se smanjuje do 1-0,5°C pri temperaturi spoljašnjeg vazduha 25-26°C.
Toplotni režim u najrasprostranjenijem tipu nukleusa, koji sadrži četiri ramića dimenzija 21/14cm (1/4 dela standardnog rama) u prisustvu 1,5-3 hiljade pčela u njemu je sledeći: danju, pri 18-30°C temperatura u centru košnice je prosečno 33,5°C, noću se spušta za 1-1,5°C pri snižavanju spoljašnje do 10-15°C.

Propolis , sakupljanje i upotreba

Propolis je 100% prirodna antibaketrijska materija .Sastoji se od biljnih smola, koji se prikupljaju pčele (Apis mellifera), zajedno sa nektarom i polenom koji su im potrebni za hranu. On je takođe poznat kao pčelinji lepak i prirodni antibiotik.

Lepljiv na ili iznad sobne temperature (20-25 stepeni), dok je tvrd i lomljiv ispod ovih očitavanja. Ove smolaste mešavine se koriste od strane ljudi stotinama godina u brojne medicinske svrhe, zbog svog antivirusnog, antibakterijskog, protivupalnog , anestetičkog i regenerativnog svojstva.

U zavisnosti od vrste biljaka, gdje su pčele su ubrani smole, u svom sirovom obliku propolis može biti smeđe, zelene, crvene ili crne boje. U umjerenim klimama, pčele imaju tendenciju da koriste topole kao izvor smole.

Kako se propolis poizvodi?

Pčele, koje su poreklom iz Evrope, zapadne Azije i Afrike, moraju prikupiti nektar koji će pretvoriti u med (oni rade to tako što razlože složene šećere ukoristeći enzime) i jedu  ga kao izvor ugljenohidrata.Oni takođe troše polen da steknu važne proteine. Međutim, pčele posebno lete kako bi prikupili smolu sa biljaka koj ne koriste za ishranu !

Smolu luče biljke kada su oštećene, kako bi se zatvorila rana u njihovim površinama i štite biljke od daljnjeg oštećenja ili od napada insekata. Oni su takođe proizvedene u zaštiti novih pupoljaka od slobodnih radikala. U stvari, smole su biljke ekvivalent naših belih krvnih zrnaca ili imuni sistem.

Pčele sakupljaju smolu koristeći svoje prednje noge i mandibule (deo usta insekata), a zatim ga stavljaju u corbiculae  na svojim zadnjim nogama. Oni mogu nositi oko 10 mg smole u svakoj ulici.

Jednom kada se vrate u košnicu, druge pčele moraju povući lepljive supstance sa njihovih nogu za njih, pre nego pomešaju biljnu smolu sa svojom pljuvačkom i voskom koji proizvode.

Pčele žvaću sve ove supstance zajedno i tako nastaje sirovi propolis.

Kako se sakuplja propolis !?

Količina propolisa različita je od košnice do košnice i zavisi od mnogo faktora , kao što su rase pčela, geografski i klimatski uslovi, tipa košnice, uz prisustvo izvora smole u tom području, i snagu kolonije .Tome pogoduju pojačanje ventilacije u košnici, postavljanje neravnih površina kod poklopnih dasaka i zidova, korišćenje posebnih letvica leta različite konstrukcije, a takođe i nekakvih razdraživača pčela.

Većina sakupljača propolisa koje koriste pčelari, su dizajnirani da iskoristite činjenicu da pčele imaju tendenciju da popune samo male pukotine sa čistim propolisom. Drveni ili plastični okviri koji se koriste su stavljeni posebno, tako da se mogu lako ukloniti i zameniti kada pčele smolom zapuše praznine na tim okvirima.

Propolis se najednostavnije sakuplja strugajući ga pčelarskim nožem sa falcova košnice, nosača ramova, utopljavajućih prekivača, oko otvora leta i različitih pukotina u košnici. Ipak, takav način je niskoproduktivan.Radi uvećanja sakupljanja propolisa u praksi se široko koriste rešetke od drvenih ili plastičnih letvica (M.V. Krasnopeev, pat. 447138; A.P. Štan, pat. 548248) koji prave privremene procepe dimenzija 3-4mm i koje omogućavaju da se od jednog društva dobije 250-400g čistog propolisa u sezoni. Rešetke se postavljaju preko ramova košnice, a krpe, poklopne daske i utopljivači se sklanjaju. Pčele za 6-7 dana popunjavaju propolisom procepe između letvica, posle čega se rešetke zamenjuju novim. Propolis se čisti sa letvica, koje se u potpunosti skidaju ili zaokreću za 45 stepeni. Rešetke koje su pričvršćene grubom platnu, uvijaju se u rolnu da letvice budu unutra i stavljaju u komoru za zamrzavanje na nekoliko časova. Zatim se vade i ispravljaju na stolu sa letvicama nadole, pri čemu propolis otpada na sto.

Plastična folija ili platno kao „sakupljač“ propolisa. Neki pčelari, umesto drvenih poklopnih dasaka, koriste plastične folije ili deblje platno. Pčele se time stimulišu za unošenje velikih količina propolisa, koga lepe između ivica satonoša i folije, odnosno platna. Tako nagomilan propolis se povremeno skida pčelarskim nožem.

Sirovi propolis se odstrani iz sakupljačai prekontroliše od nečistoća koje se ručno uklanjaju kao što su mala kamenja, druge otpatke, vosak, i med. 

Propolis je takav stabilan materijal koji, sve dok se čuva u mraku u zatvorenim posudama, može se čuvati godinama bez degradiranja ili gubi koristan svojstva.

Za šta pčele koriste propolis?

Pčele lepe propolis na ulazu u njihove košnice, koristeći njegova antimikrobna svojstva za dezinfekciju nogu . To ih spašava od dovođenja štetnih mikroba. Osim toga, pčele radilice koriste propolis za pripremu i sterilizaciju čaura u koje će matica položiti jaja.

Druga važna uloga ove sustance je balsumiranje! Ova osobinaje otkrivena u knjizi objavljenoj 1965. godine pod naslovom Hoyt M.The World of Bees. U svom radu on je izjavio da je našao, u pčelinjaku na University of Minnesota, SAD, mrtvog miša mumificiranog u propolisu.

Od tada, praksa balsumiranja parazita i štetočina, kao što su bube i drugih mali predatori koje pčele nalaze u košnici a potom ljutito ubijaju, uočeno je mnogo puta. Pokrivajući te mrtve uljeze s propolisom, pčele sprečavaju raspadanje leševa i otklanjaju zdravstvene rizike iz košnice.

Propolis pčele koriste i radi lepljenja pukotina i rupa kroz koje se gubi toplota društva,radi bolje zaštitite kolonije od invazije drugih životinja, kao i jačanje strukture voska u obliku saća koja sadrži njihove larve i hranu.

Praćenja pčela tokom godina su utvrdila da one koriste samo čisti propolis da popuni šupljine u njihovim košnicama koje mere od 0,1 do 3,5 mm. Veće praznine su ispunjene mešavinom propolisa i voska, ili samo vosak .

UTICAJ VELIČINE OPLODNJAKA NA SPARIVANJE I PRONOŠENJE MATICA

Da bi se dobile kvalitetne matice, veoma je važno da potiču od selekcionisanog materijala, odnosno da su genetski predisponirane za veću produktivnost u odnosu na one koje nisu selekcionisane.

Sem porekla, od osobitog značaja su uslovi odgajanja matičnjaka kao i uslovi u kojima će se matica spariti i početi sa regularnim polaganjem jaja.

Da bi se utvrdio uticaj veličine oplodnjaka na sparivanje i pronošenje matica, još pre petanest godina u Kardifu (Cardiff) u Engleskoj, Hassan L. A. M. (1990) je u okviru svoje magistarske teze postavio ogled sa tri različite vrste oplodnjaka: 1) normalni nukleusi sa četiri britanska standardna okvira (unutrašnja zapremina nukleusa 16 500 cm3, što iznosi 39,2% zapremine LR tela), 2) bejbi oplodnjaci (Kirchain od polisterina, unutrašnja zapremina nukleusa 2 640 cm3, što iznosi 6,3% zapremine LR tela) i 3) mikrooplodnjaci (Atkinson mikro nukleusi, unutrašnja zapremina nukleusa 224 cm3, što iznosi 0,5% zapremine LR tela). Maticama koje su dodate u sve tri vrste oplodnjaka izmerena je širina glave na osnovu čega je utvrđena njihova sličnost u pogledu veličine.

Merenjem srednjih temperatura unutar oplodnjaka utvrđeno je da su iste iznosile 32,65 °C, 32,12 °C i 29,09 °C za oplodnjake pod 1, 2 i 3. Nađeno je da postoji negativna korelacija između potrebne dužine vremena da bi došlo do sparivanja i pronošenja matica. Srednje vrednosti vremena da bi došlo do sparivanja matica iznosile su 8,67, 9,33 i 11,00 dana u oplodnjacima pod 1, 2 i 3. Odgovarajuće srednje vrednosti perioda do pronošenja bile su 3,24, 4,06 i 6,79 dana.

Zapremine spermateka kod 1 i 2 su bile slične i relativno veće nego kada su bili u pitanju mikronukleusi. Srednji broj spermatozoida u spermatekama sparenih matica kod oplodnjaka 1, 2 i 3 bio je 4,90, 3,98 i 2,86 miliona.

Na kraju je zaključeno da je uspeh sparivanja i pronošenja bio najbolji u jakim oplodnjacima sa normalnim okvirima, a najgori u mikrooplodnjacima. Sparivanje u Kirchain oplodnjacima se može smatrati zadovoljavajućim.

Ako spojimo period od izvođenja preko sparivanja i pronošenja matica, videćemo da kada su u pitanju oplodnjaci sa normalnim okvirima, isti iznosi oko 12 dana, dok je to kod mikronukleusa skoro 18 dana. Znači, maticama u mini oplodnjacima trebalo je 50% više vremena za sparivanje i pronošenje. Još više se to odnosi na količinu sperme u spermateci.

Očigledno je da je u pitanju čista zabluda da se sa šakom pčela može obezbediti kvalitetno sparivanje i pravovremeno pronošenje matica. Istina, sparivanje matica u mirko i sličnim oplodnjacima može izgledati jeftinije, ali kada se uzme u obzir nestabilnost i dužina trajanja takvog oplodnjaka, teško da ta metoda ima bilo kakvog opravdanja.

Kada se radi o bejbi oplodnjacima gde imamo više prostora sa više pčela, legla i hrane, kao srednje rešenje nešto su prihvatljiviji, ali u svakom slučaju rezultati su nepovoljniji nego kada se radi sa normalnim okvirima, kakvi se od početka osamdesetih godina koriste na sparivalištima Apicentra i kod kooperanata.

Ova vrsta nukleusa koji se sastoji od normalnog LR nastavka podeljenog na tri ili četiri dela omogućava nam da pod normalnim uslovima sparivanja 97% matica pronese i dosta ih ima i larvice do četrnaestog dana kada su spremne za otpremu pčelarima, dok je u Nemačkoj gde su dugo korišćeni mikronukleusi taj dvadesetogodišnji prosek bio tek nešto preko 60%. Uzimajući sve ovo u obzir, da bi se odgajile visokokvalitetne matice koje će obezbediti maksimum u pčelarskoj proizvodnji, neophodno je u procesu odgajanja pružiti najbolje tehnološke uslove. Naravno, to podrazumeva i superioran genetski materijal.

Priređeno na osnovu napisa u Apicultural Abstracts, Vol 43, 4, 1321/1991.

Za SPOS, prof.dr.Jovan Kulinčević

KAS 81 protiv Nozeme

КАС  81  Припремање и примена КАС - 81

1.  50 грама осушених борових пупољака добро иситнити (до око 2.цм), беру се у априлу кад им је дужина око 3 цм младог пупољка и 1 цм старе четине (препорука Др Ћировића- Крагујевац)

2. 50 грама осушених гранчица младог пелина у листудобро иситнити (до око 2.цм),бере се у пролеће у мају кад је стабљика до 20 цм. ​

3. 900 грама осушених гранчица пелина у цвету добро иситнити (до око 2.цм ).Пелин у фази пуног цветања бере се у августу.

4.  У емајлирани или лонац од ростфраја(инос) запремине око 20.литара насути 10.литара чисте пијаће воде.Ставити лонац на грејно тело и када вода прокључадодати припремљене биљке. Добро поклопити лонац а температуру дозирати да полако ври 2-3 сата. Не доливати воду како би се што више корисних састојака екстрактовало у течност !

5. Обмотати вуненим крпама лонац и оставити на млаком грејном телу 6-8 сати. Процедити максимално садржај течности из лонца.

Добија се око 7.литара јако тамне и горке течности коју утрошити одмах или у стакленој или ПВЦ амбалажи чувати до 10.дана у фрижидеру.
     Додавати 35.мл. КАС-81 на литар сирупа или 1.кгр погаче у августу или марту месецу.

Важне напомене !

Приликом кувања сировина, посуда мора бити поклопљена да би се спречило губљење активних биљних материја, као што су етерична уља. Кувањем уварка чији мирис привлачи пчеле треба обезбедити простор. Није потребно доливање воде због испаравања.

Прихрањивање се врши пред вече, јер изазива велико узбуђење пчела.

Сировина садржи још: каротин, танинске материје, фитонциде, аскорбинску киселину и др.

Препарат делује погубно на вароу у свим фазама њеног развоја.
Када се даје са јесењом прихраном, представља одличну превентиву против ноземозе. Делује подстицајно и на залегање матице.

Убране сировине се суше као сви остали чајеви. Осушена сировина се иситни не дуже од 4 цм и пакује у папирне кесе. Чува се на сувом месту не дуже од 2 године. (Напомена: време брања сировина диктира старост и дужина сировина јер у тој величини и цвету биљке имају врхунац састојака потребних за квалитетан чај. Др Ћировић.)

Prirodnim preparatima protiv Nozeme

Gospodin Vojo Brstina ,pčelar praktičar iz Srbije nesebično je podelio sa nama ovaj recept koji se već pokazao kao izuzetno uspešan u preventivi i lečenju zajednica obolelih od nozeme.

Nozevoj je novi lek za lečenje pčela protiv nozemoze za koji ulažemo napore u cilju registracije i približavanja ovog proizvoda pčelarima koji žele da ga koriste na svom pčelinjaku.

Svaki pčelar i sam može da proizvede ovaj lekoviti ekstrakt za svoje potrebe.

Za proizvodnju leka potrebno je pripremiti:

1. Želfiju-salviju officinalis  (suva, usitnjeni list)    1 kg.
2. Vresak-rtanjski čaj- satureja montana  (suva)  0.3 kg.
4. Alkohol 96%                                               5 litara
5. Destilovana voda                                        5 litara

U posudu (sa poklopcom) zapremine 12-20 litara  izmešamo suvo bilje i prelijemo sa vodom i alkoholom. Sve izmešamo, poklopimo i ostavimo u nekoj prostoriji na sobnoj temperaturi.

Proces ekstrakcije treba da traje od 7-10 dana. Što duže to bolje.

Nakon tog perioda možemo procediti sadržaj i Nozevoj ostaviti u flašama do upotrebe.
Obično se iscedi oko 8 litara Nozevoja.

Za upotrebu u sirupu i za spremanje pogača koristi se nerazblaženi lek Nozevoj dok je za prskanje pčela lek potrebno razblažiti destilovanom vodom.

Na 1 litar Nozevoja dodaje se 0,5 litara destilovane vode i tim rastvorom se prskaju pčele. 

Lek se može koristiti više puta u toku godine a najpotrebnije je tokom proleća i to dva do tri tretmana u vreme prvog prolećnog pregleda.
Tokom jeseni, to jest tokom septembra meseca Nozevoj je potrebno dodati u sirupu i to 2% nerazblažen ili 3% razblažen i to u količini od 2-3 litra gustog lekovitog sirupa.

U slučaju da se na pčelinjaku pojavi nozemoza zajednicu je odmah potrebno preprskati sa prskalicom koja daje-stvara sitnu rosu i to sve pčele u košnici ram po ram, kao i unutrašnjost košnice.
Tretman je potrebno ponoviti za 3-5 dana.
Posle ovog tretmana može se uzeti uzorak i pčele i saće iz prethodno obolelih zajednica nositi na institut na ispitivanje.
Svi rezultati mnoštva spremljenih i do sada ispitanih uzoraka nakon upotrebe Nozevoja bili su ispravni i pčele izlečene.

Dajmo pčelama šansnu:drevna umetnost pčelarenja može spasiti naš med i nas same

Pčelinka porodice Miladinović,zima 2012

Nema dileme : mi smo u dugoj vezi s pčelama. Nedavni dokazi objavljeni u časopisu Nature pokazuje da ljudi zavise od pčela oko 9.000 godina.
Istraživači su sproveli ispitivanje hemijske analize više od 6.000 ulomaka keramike koja otkriva prisutnost pčelinjeg voska u loncima u neolitiku Evropi, na Bliskom istoku i Severnoj Africi, a time i našu dugu povezanost s tim korisnim insektima.
Osim korištenje pčelinjeg meda kao zaslađivača i izvor hrane (najstariji pot fragmenta u ovom istraživanju bio je lonac), pčelinji vosak je služio u više svrha za populaciju neolitika i antikvara, od kojih su neke još uvijek vidljive i danas. Ljudi koriste pčelinji vosak za vodootporne lonce, u kozmetici,  u lekovite svrhe , za rituale, i tehnološkim zahtevima.

KAKO JE SVE POČELO 

Tačan period u kome je pčela postala "pripitomljena" od strane ljudi nije poznato, ali verovatno je počelo kao lov ljudi na med,gde su tadašnbji ljudi tražili divlje pčelinje zajednice i oduzimali im med. Ova praksa je verovatno postala sezonska,ljudi su se vraćali svake godine i od istih društava oduzimali med .

Prirodni nastavak toga je bilo približavanje pčela ljudima i pčelarstvo je rođeno !j

U početku, ljudi bi se preselili pčelinje zajednice u šupljinama stabala bliže njihovim domovima , a ta praksa se nastavlja u nekim mestima u svetu. Međutim, ovaj proces vađenje meda je bio težak i destruktivan pa su ljudi počeli da eksperimentišu sa novim vrstama pčelinjih staništa.
U drevnoj Grčkoj, lonci su korišteni kao prve košnice i ljudi su počeli koristiti druge jeftine materijale, kao što su tkane slame kao staništa, u kojoj zadržati svoje pčele.

Moderna košnice i rođenje komercijalne pčelarstva

Oko 1800.godine pčelar Lorenco Langstrut je izmislio košnicu koja je omogućila lakšu manipulaciju telom i olakšano vađenje meda.To je osnova modela košnice koja se i danas koristi.

Osnovna Langstroth košnica sastoji se od 8 do 10 okvira, su koju je pčelar ugradio tablu sopstvenog voska.Pčele radilice koristeći voštane ljuspice iz svog tela grade zidove stranica u koje kasnije smeštaju nektar i polen a matica polaže jajašca.Nakon toga pčele od donetog i smeštenog nektara "prave" med.
Košnica je dizajnirana tako da su svi okviri  koje sadrže zamjenjivi, omogućujući pčelaru da premešta sadržaj među košnicama kada je to potrebno. Dodadat je  poklopac i otvor za košnicu tj. ulaz (i pčele naravno), Langstrutove kutije postaju pčelinje košnice!

Skladnost Langstrutovih košnica omogućava selidbe pčelaru na različita mesta. Selidba košnica na razne pašne terene  je možda ključna osobina modernog komercijalnog pčelarstva, gde pčelari premeštaju svoje pčele kako bi se povećala proizvodnja meda i osigurala kvalitetna hrana društvima sa sigurnim preživljavanjem . Savremenom ,komercijalnom pčelaru kamion je obavezan uz paletiranje košnica i korišćenje dizalice ili viljuškara za utovar.

BIOTEHNIČKE METODE UNIŠTAVANJA VAROE

Karolina Miladinović,pčelarka iz Petrovca

Profesor dr Jovan Kulinčević svojim dugogodišnjim bavljenjem proizvodnjom selekcionisanih matica uz prisustvo Varroe Destructor, istraživanjima je utvrdio da je period od 18 jula do 26. septembra vreme najveće rasplodne aktivnosti Varroe, i da je najpogodnije vreme kada treba uništavati krpelja upravo period od 28. juna do 26. septembra. Utvrdio je da je 14. septembra bilo najviše plodnih ženki (264) i rođenih Varroa ćerki (1,70), te očekivanog potomstva (3,61). Varroa mužjaka bilo je najviše 15. avgusta (0,83), a nedovoljno razvijenih stadijuma bilo je 26. septembra (1,29). Profesor dr Jože Rihar je naučno utvrdio da je najefikasnija borba protiv varroe u periodu između 16. juna i 23. jula.
Diplomci Biotehničkog fakulteta ljubljanskog univerziteta pod njegovim mentorstvom utvrdili su broj ženki varroe na svakih 50 ćelija poklopljenog legla, što pokazuje tabela 40. Tabela 40. Dinamika reprodukcije Varroe po Riharu Dana 15. maj. 27.maj 16.jun 3.jul. 23.jul Br. varroa 5 6 13 10 26 Oni su kroz 3-5 isecanja trutovskog legla u intervalu od 14 dana, zamenjivanjem mladih matica u pčelinjim društvima i formiranjem veštačkih rojeva, grinje svodili na minimum3 . I Ritter preporučuje »stalan uzgoj i uništavanje trutovskog legla«4 . Cobey i Lawrance takođe preporučuju biotehnički postupak u suzbijanju varroe odstranjivanjem zatvorenog trutovskog legla5 . 7.2.2. POSTUPCI PČELARA U PREKIDANJU RAZVOJNOG PROCESA KRPELJA BEZ PRIMENE HEMIJSKIH PREPARATA Biotehnička metoda uništavanja varroe podrazumeva postupke pčelara kojim se prekida ili skraćuje razvojni i životni proces krpelja bez primene hemijskih medikamenata. U dosadašnjoj pčelarskoj praksi sumirana iskustva u suzbijanju varroe u pčelinjim zajednicama daju pčelaru na znanje: 1 da su bezuspešni hemijski medikamenti u borbi protiv varroe; 2 da je biologija reprodukcije varroe vremenski podudarna biologiji razvoja evropske pčele (Apis mellifera L) kod koje period poklopljenog legla za radilice iznosi 9 dana, a za trutove od 10 dana. Razvoj parazita varroe u jajetu pri temperaturi od 34°C je vremenski veoma brz. Već posle 24 sata nakon polaganja jaja, unutar njega se vidi larva sa 6 nogu.

Razmišljanja za mlade pčelare.Da li je u pčelarstvu laka zarada ?

Iako je ovo tema o kojoj je pisano bezbroj puta mislim da je danas aktuenija nego ikada.To me je i navelo da dam neko svoje mišljenje o tome.Koga ne mrzi da pročita,možda se i složi samnom.Voleo bih da me kolege dopunite i ispravite.A početnicima poručujem da ovo pročitaju pažljivo i do kraja.

Pčelarstvo u Srbiji zadnjih godina doživljava pravu "renesansu". Sve više mladih ljudi okreće se pčelarstvu kao osnovnom zanimanju,dok se veliki broj prenzionera opredeljuje za pčelarenje kao hobi nakon završetka uspešnog radnog veka. Sasvim logično ,u vreme ogromne nezaposlenosti i krize,realno je da ljudi u najboljem životnom dobu potraže siguran izvor prihoda u pčelarstvu koje uz to još i ne funkcioiše punim kapacitetom uprkos stalnom rastu cene meda.Nije tajna da je iskorišćenost pčelinje paše skromnih 5%.Stiče se utisak da je sve idealno i da ide u pravom smeru kada je pčelarstvo u pitanju . Da li je sve baš tako? I zašto nije ?

 Moderno doba i negativni uticaji koje "zapadni svet" širi ka svima,ubedili su ljude da je profit jedino za šta vredi živeti i da taj cilj opravdava sva sredstva ka njemu. Na žalost ta tendencija nije zaobišla ni pčelare.Zato mladi ljudi koji se uprkos strahu od uboda,vrućine i "pucanja kičme",nekako odluče zapčelariti već pre nabavke prve košnice i roja naprave veliku grešku. Mnoge pčelare ta greška natera da odustanu i da sav trud i sredstva koja su uložili propadnu.Svi smo u manjoj ili većoj meri svedoci mnogih početnika koji nude na prodaju svoje nove košnice ,kamione i ostalu opremu usled napuštanja ovog posla a da pošteno nisu ni centrifugu zamazali. Šta je uzrok razočarenju ? Prevelika očekivanja? Nerealna računica? Želja za profitom koja je bila jača od ljubavi prema pčelama...? Ili možda ljudi shvataju da pčelarstvo nije samo postaviti neke bube na livadu ,prodati nešto na jesen i plivati u parama do sledećeg proleća ?!Znam da je svima vama muka kada vam neko kaže da je med skup i da mi ne radimo ništa,pčele rade za nas a mi smo tobož robovlasnici i profiteri kojima pare ispadaju iz svakog džepa. Ta priča o lakoj zaradi je drage kolege i dovela do omasovljenja pčelarstva a kod mnogih i do razočarenja. Pa ko se nebi uhvatio posla u koji ništa ne ulažeš a dobijaš puno.Zato iskren savet svim početnicima bez ustručavanja " naviknite se na znoj i muku,ostavite digitrone i uporno ustanite posle svakog pada,a biće ih puno u pčelarenju". Takođe ,slušajte stare pčelare i njihove savete.Oni proističu iz iskustva koje su pčelarske muke donosile decenijama.I ako stari pčelar kaže da ne počinjete da pčelarite ako nemate čeličnu volju jer je pčelarstvo teško,nemojte odmah da pomislite da je ljubomora u pitanju i zloba,da neko pokušava da vas odvrati od miliona koji su vam nadohvat ruke.Vraćamo se naravno na ključno pitanje ove teme.Ima li zarade u pčelarstvu i još bitnije da li će biti zarade za mene jer postoji puno pčelara profesionalaca sa višedecenijskom tradicijom. Iz mojih početnih rečenica ovde mogu ljudi pomisliti da je pčelarstvo čist promašaj i propast,ali to mi nije bila namera i naravno da ne razmišljate tako.Apsolutno je moguće živeti i pristojno zaraditi pčelarenjem ! Moguće je imati 500 i više košnica koje će nam zaraditi dobar auto i egzotično letovanje a na kraju i bezbrižnu penziju. Da ali da bi do toga došli ,poštovani moji početnici i vi koji planirate to da budete, prvo vas očekuje ulaganje para i znoja,nerviranja i hiljade žaoka. 

Zato spremite digitrone ali ne da računate profit već ulaganje. Nova košnica,roj,satne osnove,prihrana,selidba,mesto za pčelinjak,postolje,odelo,nož,dimilica,najslkromnija vrcaljka,trud... Uz sve to imamo i preambiciozne koji nikako ne gube vreme počinjući sa 3 košnice jer bože moj pročitali su celu jednu knjigu tako da mogu slobodno da pozajme novac ili prodaju nešto od imetka i počnu sa 30 ili 40 košnica da bi što pre "obrnuli " pare i napravili višak za ugodan život.Da se ne lažemo,uložićete puno više nego što ste mogli i da sanjate i nikako se neće desiti da zaradite već prve ili druge godine.Uz dosta sreće i nadljudskog napora i upornosti neke desete godine možete uživati u plodovima svog rada.Naravno ako do tada izdržite sve one padove i iskušenja koje sam iznad pomenuo.Uz to tu je i priroda na koju ne možemo da utičemo a vidimo da je sve nemilosrdnija prema nama.Da ne pominjemo komšije koje prskaju voće u cvetanju,ratare sa pesticidima koje baš briga za naše pčele i zakon. Budite mudri i učite na tuđim greškama.Ko zna možda uz malo sreće naša deca uživaju u blagodetima muke koju smo mi patili. Možda oni dosajaju san o hiljdadama košnica i desetinama radnika na sopstvenom pčelinjaku .

Jer pčelarstvo je dug proces,uspešno pčelarenje još duži i skuplji,traži puno odricanja i discipline,mnogo strpljenja i čvrste volje. Da li ste vi spremni na sve to ? Nadam se da većina jeste zato što vredi sve to istrpeti jer čast je i zadovoljstvo baviti se tako plemenitim zanimanjem kao što je pčelarstvo.Bio hobista ili profesionalac ,svako bez razlike oseti onu pozitivnu jezu kada uđe u proleće na svoj pčelinjak i čuje najprijatniji zvuk na svetu i opijajući miris. Zar ima srećnijeg čoveka od pčelara , koji se druži sa tako veličanstvenim bićima.Verujem da ne i da smo mi zaista privilegovani a da toga nismo ni svesni. 

Ali da ne zaboravim ono najvažnije da napomenem ako je i jedan početnik rešio da do kraja pročita ovo moje pisanje. Ja drugari moji još nisam upoznao profesionalca koji je propao sa pčelama.Još ni jedan čovek koji je marljivo radio,učio i strpljivo ulagao gradeći svoje ime na pčelarskoj sceni nije izgubio radeći sa pčelama.Naprotiv svi velepčelari uživaju u plodovima svog rada ,sada već mnogima i unuci zarađuju svoj novac nasleđujući ovaj zanat. Ali to dolazi na kraju,ko to shvati neka je dobrodošao u naše pčelarsko društvo. Samo jednu stvar i to najbitniju ne možete naučiti a to je ono što nemilosrdno selekcioniše buduće pčelare i one koji odustaju...ljubav prema pčelama !!!

Zato bacite digitrone i uzmite dimilice u ruke i počnite.Jer nema veće časti i zadovoljstva nego biti pčelar!

Milan Miladinović,pčelar iz Petrovca.