DA LI I NAJTEŽE BOLESTI MOGU DA SE LEČE OTROVOM

Ubod pčele vakcina za sve?

Prst na ruci koji je bio pred gangrenom, zbog artritisa, sanirao sam iz žaoke matice - tvrdi Branko Končar, pčelar iz Prijedora.

PRIJEDOR - Za posao pčelara Branko Končar pripremao se nekoliko godina izučavajući raznu literaturu i zato je ulaskom u ovaj posao pre 11 godina vrlo brzo prevazišao pčelare u prijedorskoj opštini i okolini. U poslednjih pet godina primenjuje apitoksino-terapiju, leči pčelinjim otrovom, a pčelinji ubod kao lek prvo je isprobao na sebi. Posle dugogodišnjeg iskustva tvrdi da je lek za mnoge bolesti u njihovim žaokama i da su oni koji se redovno vakcinišu pčelinjim otrovom uglavnom rešili svoje zdravstvene probleme. 
- Prvi korak u lečenju pčelinjim otrovom napravio sam na sebi zbog problema sa artritisom srednjeg prsta desne ruke, koji je bio pred amputacijom. Tada mi je sinulo da bi se pčela mogla iskoristiti za to i onda sam prst potpuno sanirao, iako je bio već sasvim blizu gangrene i doveo ga pčelinjim ubodom u zdravo stanje kao što su bili i ostali prsti - priča Končar.
Pčelinji ubod se može primenjivati na tri načina: po ruskoj metodi svaki treći dan, američkoj svaki drugi dan, dok Japanci razvijaju treću sasvim novu metodu.
- Svako ko namerava da primeni ubod pčele u lečenju mora proveriti da nije alergičan na njihov ubod. Prvi tretman podrazumeva tri uboda. Terapija se primenjuje svaki treći dan, a svaki naredni put povećava se za po dva uboda. Nikada se ne daje više od 18 uboda u jednom tretmanu. Kod opšte slabosti organizma toga dana se ne vrši tretman - ističe Končar.
Uz primenu pčelinjeg otrova bezuslovno treba poštovati način ishrane koji se preporučuje. U vreme terapije pčelinjim otrovom ne uzimaju se alkohol i kiseline, masnoće životinjskog porekla, crveno meso, čak ni kiselo voće na dan tretmana, čokolada, kafa, konzervirana hrana. Alkohol i kiseline negativno deluju na efikasnost pčelinjeg otrova.
- U vreme svake terapije pčelinjim otrovom neminovna je podrška organizmu kroz druge pčelinje proizvode. Konzerviranu hranu treba potpuno isključiti, mora se koristiti hrana koja je najbliža definiciji organske hrane, podvlači Končar, dodajući da pravila ponašanja određuju uspeh terapije pčelinjim otrovom.
- Kada bi se pravilno odnosili prema ishrani, veliki broj ljudi uopšte ne bi oboleo od raznih bolesti. Imamo izvanredne uslove za to, zdravu sredinu i zdravu hranu - upozorava i dodaje da se nikad dva uboda ne stavljaju na isto mesto i ne tretira crveno ili otečeno mesto od prethodnog uboda. Homeopatija je izučila način kako se istim uzrokom leči određena bolest i to mu je bio motiv da polenom proba da leči polensku alergiju. 
Po njegovom mišljenju pčele su sastavni deo prirode, pa treba da budu i sastavni deo ljudskog života. Dok smo živeli u neposrednoj simbiozi sa pčelom dobar deo bolesti, koje su danas i te kako zastupljene, bio je nepoznat. To nas upućuje da se vratimo prirodi i pčeli od koje nas je udaljio tehnološki i industrijski razvoj. 
- Pčele su doista neki čudan svet, kao da su pale sa neke druge planete. Šest osnovnih pčelinjih proizvoda imaju izuzetan uticaj na ljudsko zdravlje: med, vosak, polen, propolis, matična mleč i pčelinji otrov - kaže ovaj pčelar.
 

Otrov za Brežnjeva Pčelinji otrov kao zvanični lek, vrlo uspešno se, pored Rusije, primenjuje u Bugarskoj, Rumuniji, na Tajvanu, Kubi... Pčelinjim otrovom lečili su se Karlo Veliki, Ivan Grozni, Mao Cedung i Leonid Brežnjev. Iako još uvek nije do kraja ispitan, pčelinji otrov u svom hemijskom sastavu sadrži: belančevine, ugljene hidrate, lipide, stearine, kiseline, baze, vodonik, azot, sumpor i druge elemente. Ako ništa više ne može da pomogne u slučaju neke bolesti, pokušajte pčelinjim otrovom - poručuje Končar. Reuma, artritis, štitasta žlezda... Končar tvrdi da pčelinjim otrovom leči multipla sklerozu, kojoj zvanična medicina nije pronašla lek. Svi koji su se izlečili ili znatno poboljšali zdravstveno stanje, podvlači, učinili su to pčelinjim otrovom. Bolesti perifernog nervnog sistema, reumatske bolesti i rak kože, za koji ovih dana čeka sigurnu potvrdu, tretira sa dosta uspeha. Rešenje problema sa artritisom, proširenim venama i kapilarima, reumatske tegobe i naročito istaknutu lombosakralnu oblast, naš sagovornik nalazi u famoznom ubodu pčele. Istovremeno, može znatno da umanji tegobe kod bronhitisa i astme, a još kaže da leči: bradavice, kurije oči, bore, gojaznost, masno tkivo, uvećanje štitaste žlezde...

Med sa homolja - Iskoristite kombinaciju tople vode i meda !

Pčelarska porodica Miladinović

Verovatno ste već čuli da je čaša tople vode idealan napitak za početak dana, kao i da med povoljno utiče na vaše zdravlje. A da li ste znali da kombinacija tople vode i meda ima višestruko povoljan uticaj na vaše zdravlje.

Verovatno ste već čula da je čaša tople vode idealan napitak za početak dana, kao i da med povoljno utiče na vaše zdravlje. A da li ste znali  da kombinacija tople vode i meda ima višestruko povoljan uticaj na vaše zdravlje.

1. Pomaže vam da smršate. Šećer koji se nalazi u medu je prirodan i predstavlja zdrav izvor kalorija. Ne samo to, već će ova kombinacija umanjiti povećanu želju za slatkišima.

2. Poboljšava varenje.  Med i voda mogu regulisati rad sistema za varenje. Antiseptična dejstva meda utiču povoljno na varenje, a kombinacija sa vodom omekšava stolicu.

3. Ojačava imunitet. Med ima neverovatnu sposobnost neutralisanja bakterija. Naročito se preporučuje organski med koji ima najviše enzima minerala i vitamina koji se bore protiv bakterija. Med je i odličan antioksidant, koji pomaže u borbi protiv slobodnih radikala.

4. Smanjuje alergije. Prirodni med iz vašeg podneblja može pomoći organizmu da se navikne na polen. U ovom slulčaju voda nije obavezna, ali dodatna hidratacija nikako ne može da škodi.

5. Podiže energiju. Ne morate da posežete za kafom da biste se razbudili – promešajte malo meda u toploj vodi. Ova zdrava kombinacija vam takođe može vratiti polet i energiju.

6. Umiruje uplau grla i ublažava kašalj. Sudeći prema preporuci čuvene klinike Mejo, topla voda i med mogu ublažiti iritaciju grla i umiriti kašalj.

7. Detoksikacija. Med i voda će pomoći vašem organizmu da se reši otrova. Dobra probava, na koju takođe utiče med, je zaslužna za detoksikaciju organizma. Još bolje rezultate ćete dobiti ako medu i vodi doate i limun. Kiselina u limunu utiče pozitivno na funkcije enzima i stimuliše rad jetre.

8. Umanjuje gasove. Osećate se naduto i imate gasove? Pomoć potražite u toploj vodi i limunu.

9. Poboljšajte zdravlje. Ne samo da će topla voda i med poboljšati hidrataciju, već će povećati i nivo dobrog holesterola i smanjiti rizik od srčanih oboljenja.

Izvor: Stvarukusa

Znate li naučno objašnjenje - zašto med ima neograničen rok trajanja?

Moderni arheolozi često su pri svojim iskopavanjima egipatskih grobnica nailazili na neobične “artefakte”: posude s medom starim tisuće godina, ali još uvijek očuvanim. Tijekom tisućljeća arheoloških iskapanja nailazili su i na druge namirnice poput soli, šećera i suhe riže, koje također imaju neodređen rok trajanja, ali postoji nešto što omogućuje medu da se održi u potpuno jestivom stanju. Navodno, možete zagrabiti u med star tisuću godina i uživati u njemu kao da je star samo jedan dan. Dugovječnošću med ne gubi svoja svojstva, posebno ona ljekovita, što ga čini potpuno drugačijim od ostalih namirnica.

Što zapravo med čini tako posebnom namirnicom?

Odgovor je kompleksan poput njegova okusa jer nema izvora hrane bez roka trajanja, a da nije uključen čitav niz faktora koji zajedno djeluju u savršenom skladu.

Med je, kao prvo i najosnovnije – šećer. U prirodnom stanju sadrži vrlo malo vode. Amina Harris iz Centra za med i oprašivanje pri institutu Robert Mondavi, sveučilišta California objašnjava: “U prirodnoj formi med je izuzetno male vlažnosti. Veoma mali broj bakterija i mikroorganizama može preživjeti u tako negostoljubivu okruženju, što je značajno za dugovječnost meda.” Da bi se med pokvario u njega treba dospjeti nešto izvana, ali nijedan organizam u medu ne može preživjeti dovoljno dugo da ga uspije pokvariti.

Med prirodno ima visoki stupanj kiselosti. “Njegov Ph je približno od 3 do 4,5 i ta kiselost ubit će gotovo sve što bi u njemu moglo rasti”, objašnjava Harris. Stoga bakterije i svi drugi organizmi svoje stanište moraju tražiti negdje drugdje jer je očekivani životni vijek u medu jednostavno prekratak.

Med, međutim, nije jedini izvor hrane sa takvim osobinama. Primjerice, melasa koja nastaje kao nusproizvod pri procesu proizvodnje šećera, također ima slične karakteristike, ali se ipak može pokvariti.

Zašto se onda jedan proizvod kvari, a drugi može trajati vječno? Tu u priču ulaze pčele.

“Pčele su čarobne”, šali se Harris. U pitanju je ipak posebna alkemija u medu. Nektar – prvo što pčele prikupljaju kako bi napravile med, prirodno sadrži visok postotak vode – od 60 d0 80%. Tijekom procesa pravljenja meda pčele većinu vlage isušuju mahanjem svojih krila. Kemijski sastav želuca kod pčela igra još jednu važnu ulogu u otpornosti meda na kvarenje. Pčele u želucu imaju enzim glukoza oksidaza. Kad pčele izbace nektar iz usta u saće, enzimi se miješaju s nektarom i nastaju dva nusprodukta: glukozna kiselina i vodikov peroksid. “Vodikov peroksid je još jedna stvar koja radi protiv svega lošeg što bi se moglo razviti u medu”, objašnjava Harris.

To je razlog zašto se med već stoljećima koristi kao lijek. Vodikov peroksid stvara savršenu barijeru protiv inficiranja rana. Najranija upotreba meda u medicini zabilježena je na sumerskim glinenim pločicama – 30% njihovih recepata sadržavalo je med. Stari Egipćani koristili su ga redovito u medicinske svrhe, praveći obloge za rane, opekotine ili porezotine.
Količina vodikovog peroksida u medu je upravo ono što nam je potrebno. Ima je taman toliko malo da djeluje iscjeljujuće, stoga stavljanje meda na otvorene rane nije samo u domeni narodne medicine. Jedna medicinska kompanija već desetljeće proizvodi zavoje s medom koji se koriste u bolnicama diljem svijeta.

Kupite li teglu meda u supermarketu dobit ćete med koji je obrađen kako ne bi došlo do kristalizacije, stoga taj med nikad neće mijenjati izgled. Iz njega su zagrijavanjem i filtracijom odstranjene sve čestice koje bi omogućile kristalizaciju. Kupite li ga od malih dobavljača u njemu će biti različitih čestica- od polena do enzima, i zbog njihove prisutnosti med se može kristalizirati, ali to definitivno ne znači da je time izgubio i svoja svojstva.

Proizlazi da je zapečaćena tegla meda ključna za njegovu dugotrajnost, kao što smo vidjeli kod nađenih primjeraka iz tisućljetnih staroegipatskih grobnica. Iako je med sasvim sigurno super – hrana, ostavimo li ga otvorenog u vlažnom okolišu, pokvarit će se. “Dok god je med poklopljen i zaštićen od prodora vlage, on se neće pokvariti, međutim, čim u njega dospije voda stvari krenu loše”, objašnjava Harris.

Stoga, ako želite sačuvati med stotinama godina morate napraviti ono što rade i pčele – držati ga zapečaćenog. Ako, naravno, uspijete odoljeti iskušenju da ovu ukusnu poslasticu ne pojedete.

(AGRO-EKO Magazin/Smithsonian)