UTICAJ VELIČINE OPLODNJAKA NA SPARIVANJE I PRONOŠENJE MATICA

Da bi se dobile kvalitetne matice, veoma je važno da potiču od selekcionisanog materijala, odnosno da su genetski predisponirane za veću produktivnost u odnosu na one koje nisu selekcionisane.

Sem porekla, od osobitog značaja su uslovi odgajanja matičnjaka kao i uslovi u kojima će se matica spariti i početi sa regularnim polaganjem jaja.

Da bi se utvrdio uticaj veličine oplodnjaka na sparivanje i pronošenje matica, još pre petanest godina u Kardifu (Cardiff) u Engleskoj, Hassan L. A. M. (1990) je u okviru svoje magistarske teze postavio ogled sa tri različite vrste oplodnjaka: 1) normalni nukleusi sa četiri britanska standardna okvira (unutrašnja zapremina nukleusa 16 500 cm3, što iznosi 39,2% zapremine LR tela), 2) bejbi oplodnjaci (Kirchain od polisterina, unutrašnja zapremina nukleusa 2 640 cm3, što iznosi 6,3% zapremine LR tela) i 3) mikrooplodnjaci (Atkinson mikro nukleusi, unutrašnja zapremina nukleusa 224 cm3, što iznosi 0,5% zapremine LR tela). Maticama koje su dodate u sve tri vrste oplodnjaka izmerena je širina glave na osnovu čega je utvrđena njihova sličnost u pogledu veličine.

Merenjem srednjih temperatura unutar oplodnjaka utvrđeno je da su iste iznosile 32,65 °C, 32,12 °C i 29,09 °C za oplodnjake pod 1, 2 i 3. Nađeno je da postoji negativna korelacija između potrebne dužine vremena da bi došlo do sparivanja i pronošenja matica. Srednje vrednosti vremena da bi došlo do sparivanja matica iznosile su 8,67, 9,33 i 11,00 dana u oplodnjacima pod 1, 2 i 3. Odgovarajuće srednje vrednosti perioda do pronošenja bile su 3,24, 4,06 i 6,79 dana.

Zapremine spermateka kod 1 i 2 su bile slične i relativno veće nego kada su bili u pitanju mikronukleusi. Srednji broj spermatozoida u spermatekama sparenih matica kod oplodnjaka 1, 2 i 3 bio je 4,90, 3,98 i 2,86 miliona.

Na kraju je zaključeno da je uspeh sparivanja i pronošenja bio najbolji u jakim oplodnjacima sa normalnim okvirima, a najgori u mikrooplodnjacima. Sparivanje u Kirchain oplodnjacima se može smatrati zadovoljavajućim.

Ako spojimo period od izvođenja preko sparivanja i pronošenja matica, videćemo da kada su u pitanju oplodnjaci sa normalnim okvirima, isti iznosi oko 12 dana, dok je to kod mikronukleusa skoro 18 dana. Znači, maticama u mini oplodnjacima trebalo je 50% više vremena za sparivanje i pronošenje. Još više se to odnosi na količinu sperme u spermateci.

Očigledno je da je u pitanju čista zabluda da se sa šakom pčela može obezbediti kvalitetno sparivanje i pravovremeno pronošenje matica. Istina, sparivanje matica u mirko i sličnim oplodnjacima može izgledati jeftinije, ali kada se uzme u obzir nestabilnost i dužina trajanja takvog oplodnjaka, teško da ta metoda ima bilo kakvog opravdanja.

Kada se radi o bejbi oplodnjacima gde imamo više prostora sa više pčela, legla i hrane, kao srednje rešenje nešto su prihvatljiviji, ali u svakom slučaju rezultati su nepovoljniji nego kada se radi sa normalnim okvirima, kakvi se od početka osamdesetih godina koriste na sparivalištima Apicentra i kod kooperanata.

Ova vrsta nukleusa koji se sastoji od normalnog LR nastavka podeljenog na tri ili četiri dela omogućava nam da pod normalnim uslovima sparivanja 97% matica pronese i dosta ih ima i larvice do četrnaestog dana kada su spremne za otpremu pčelarima, dok je u Nemačkoj gde su dugo korišćeni mikronukleusi taj dvadesetogodišnji prosek bio tek nešto preko 60%. Uzimajući sve ovo u obzir, da bi se odgajile visokokvalitetne matice koje će obezbediti maksimum u pčelarskoj proizvodnji, neophodno je u procesu odgajanja pružiti najbolje tehnološke uslove. Naravno, to podrazumeva i superioran genetski materijal.

Priređeno na osnovu napisa u Apicultural Abstracts, Vol 43, 4, 1321/1991.

Za SPOS, prof.dr.Jovan Kulinčević

KAS 81 protiv Nozeme

КАС  81  Припремање и примена КАС - 81

1.  50 грама осушених борових пупољака добро иситнити (до око 2.цм), беру се у априлу кад им је дужина око 3 цм младог пупољка и 1 цм старе четине (препорука Др Ћировића- Крагујевац)

2. 50 грама осушених гранчица младог пелина у листудобро иситнити (до око 2.цм),бере се у пролеће у мају кад је стабљика до 20 цм. ​

3. 900 грама осушених гранчица пелина у цвету добро иситнити (до око 2.цм ).Пелин у фази пуног цветања бере се у августу.

4.  У емајлирани или лонац од ростфраја(инос) запремине око 20.литара насути 10.литара чисте пијаће воде.Ставити лонац на грејно тело и када вода прокључадодати припремљене биљке. Добро поклопити лонац а температуру дозирати да полако ври 2-3 сата. Не доливати воду како би се што више корисних састојака екстрактовало у течност !

5. Обмотати вуненим крпама лонац и оставити на млаком грејном телу 6-8 сати. Процедити максимално садржај течности из лонца.

Добија се око 7.литара јако тамне и горке течности коју утрошити одмах или у стакленој или ПВЦ амбалажи чувати до 10.дана у фрижидеру.
     Додавати 35.мл. КАС-81 на литар сирупа или 1.кгр погаче у августу или марту месецу.

Важне напомене !

Приликом кувања сировина, посуда мора бити поклопљена да би се спречило губљење активних биљних материја, као што су етерична уља. Кувањем уварка чији мирис привлачи пчеле треба обезбедити простор. Није потребно доливање воде због испаравања.

Прихрањивање се врши пред вече, јер изазива велико узбуђење пчела.

Сировина садржи још: каротин, танинске материје, фитонциде, аскорбинску киселину и др.

Препарат делује погубно на вароу у свим фазама њеног развоја.
Када се даје са јесењом прихраном, представља одличну превентиву против ноземозе. Делује подстицајно и на залегање матице.

Убране сировине се суше као сви остали чајеви. Осушена сировина се иситни не дуже од 4 цм и пакује у папирне кесе. Чува се на сувом месту не дуже од 2 године. (Напомена: време брања сировина диктира старост и дужина сировина јер у тој величини и цвету биљке имају врхунац састојака потребних за квалитетан чај. Др Ћировић.)

Prirodnim preparatima protiv Nozeme

Gospodin Vojo Brstina ,pčelar praktičar iz Srbije nesebično je podelio sa nama ovaj recept koji se već pokazao kao izuzetno uspešan u preventivi i lečenju zajednica obolelih od nozeme.

Nozevoj je novi lek za lečenje pčela protiv nozemoze za koji ulažemo napore u cilju registracije i približavanja ovog proizvoda pčelarima koji žele da ga koriste na svom pčelinjaku.

Svaki pčelar i sam može da proizvede ovaj lekoviti ekstrakt za svoje potrebe.

Za proizvodnju leka potrebno je pripremiti:

1. Želfiju-salviju officinalis  (suva, usitnjeni list)    1 kg.
2. Vresak-rtanjski čaj- satureja montana  (suva)  0.3 kg.
4. Alkohol 96%                                               5 litara
5. Destilovana voda                                        5 litara

U posudu (sa poklopcom) zapremine 12-20 litara  izmešamo suvo bilje i prelijemo sa vodom i alkoholom. Sve izmešamo, poklopimo i ostavimo u nekoj prostoriji na sobnoj temperaturi.

Proces ekstrakcije treba da traje od 7-10 dana. Što duže to bolje.

Nakon tog perioda možemo procediti sadržaj i Nozevoj ostaviti u flašama do upotrebe.
Obično se iscedi oko 8 litara Nozevoja.

Za upotrebu u sirupu i za spremanje pogača koristi se nerazblaženi lek Nozevoj dok je za prskanje pčela lek potrebno razblažiti destilovanom vodom.

Na 1 litar Nozevoja dodaje se 0,5 litara destilovane vode i tim rastvorom se prskaju pčele. 

Lek se može koristiti više puta u toku godine a najpotrebnije je tokom proleća i to dva do tri tretmana u vreme prvog prolećnog pregleda.
Tokom jeseni, to jest tokom septembra meseca Nozevoj je potrebno dodati u sirupu i to 2% nerazblažen ili 3% razblažen i to u količini od 2-3 litra gustog lekovitog sirupa.

U slučaju da se na pčelinjaku pojavi nozemoza zajednicu je odmah potrebno preprskati sa prskalicom koja daje-stvara sitnu rosu i to sve pčele u košnici ram po ram, kao i unutrašnjost košnice.
Tretman je potrebno ponoviti za 3-5 dana.
Posle ovog tretmana može se uzeti uzorak i pčele i saće iz prethodno obolelih zajednica nositi na institut na ispitivanje.
Svi rezultati mnoštva spremljenih i do sada ispitanih uzoraka nakon upotrebe Nozevoja bili su ispravni i pčele izlečene.

Dajmo pčelama šansnu:drevna umetnost pčelarenja može spasiti naš med i nas same

Pčelinka porodice Miladinović,zima 2012

Nema dileme : mi smo u dugoj vezi s pčelama. Nedavni dokazi objavljeni u časopisu Nature pokazuje da ljudi zavise od pčela oko 9.000 godina.
Istraživači su sproveli ispitivanje hemijske analize više od 6.000 ulomaka keramike koja otkriva prisutnost pčelinjeg voska u loncima u neolitiku Evropi, na Bliskom istoku i Severnoj Africi, a time i našu dugu povezanost s tim korisnim insektima.
Osim korištenje pčelinjeg meda kao zaslađivača i izvor hrane (najstariji pot fragmenta u ovom istraživanju bio je lonac), pčelinji vosak je služio u više svrha za populaciju neolitika i antikvara, od kojih su neke još uvijek vidljive i danas. Ljudi koriste pčelinji vosak za vodootporne lonce, u kozmetici,  u lekovite svrhe , za rituale, i tehnološkim zahtevima.

KAKO JE SVE POČELO 

Tačan period u kome je pčela postala "pripitomljena" od strane ljudi nije poznato, ali verovatno je počelo kao lov ljudi na med,gde su tadašnbji ljudi tražili divlje pčelinje zajednice i oduzimali im med. Ova praksa je verovatno postala sezonska,ljudi su se vraćali svake godine i od istih društava oduzimali med .

Prirodni nastavak toga je bilo približavanje pčela ljudima i pčelarstvo je rođeno !j

U početku, ljudi bi se preselili pčelinje zajednice u šupljinama stabala bliže njihovim domovima , a ta praksa se nastavlja u nekim mestima u svetu. Međutim, ovaj proces vađenje meda je bio težak i destruktivan pa su ljudi počeli da eksperimentišu sa novim vrstama pčelinjih staništa.
U drevnoj Grčkoj, lonci su korišteni kao prve košnice i ljudi su počeli koristiti druge jeftine materijale, kao što su tkane slame kao staništa, u kojoj zadržati svoje pčele.

Moderna košnice i rođenje komercijalne pčelarstva

Oko 1800.godine pčelar Lorenco Langstrut je izmislio košnicu koja je omogućila lakšu manipulaciju telom i olakšano vađenje meda.To je osnova modela košnice koja se i danas koristi.

Osnovna Langstroth košnica sastoji se od 8 do 10 okvira, su koju je pčelar ugradio tablu sopstvenog voska.Pčele radilice koristeći voštane ljuspice iz svog tela grade zidove stranica u koje kasnije smeštaju nektar i polen a matica polaže jajašca.Nakon toga pčele od donetog i smeštenog nektara "prave" med.
Košnica je dizajnirana tako da su svi okviri  koje sadrže zamjenjivi, omogućujući pčelaru da premešta sadržaj među košnicama kada je to potrebno. Dodadat je  poklopac i otvor za košnicu tj. ulaz (i pčele naravno), Langstrutove kutije postaju pčelinje košnice!

Skladnost Langstrutovih košnica omogućava selidbe pčelaru na različita mesta. Selidba košnica na razne pašne terene  je možda ključna osobina modernog komercijalnog pčelarstva, gde pčelari premeštaju svoje pčele kako bi se povećala proizvodnja meda i osigurala kvalitetna hrana društvima sa sigurnim preživljavanjem . Savremenom ,komercijalnom pčelaru kamion je obavezan uz paletiranje košnica i korišćenje dizalice ili viljuškara za utovar.

BIOTEHNIČKE METODE UNIŠTAVANJA VAROE

Karolina Miladinović,pčelarka iz Petrovca

Profesor dr Jovan Kulinčević svojim dugogodišnjim bavljenjem proizvodnjom selekcionisanih matica uz prisustvo Varroe Destructor, istraživanjima je utvrdio da je period od 18 jula do 26. septembra vreme najveće rasplodne aktivnosti Varroe, i da je najpogodnije vreme kada treba uništavati krpelja upravo period od 28. juna do 26. septembra. Utvrdio je da je 14. septembra bilo najviše plodnih ženki (264) i rođenih Varroa ćerki (1,70), te očekivanog potomstva (3,61). Varroa mužjaka bilo je najviše 15. avgusta (0,83), a nedovoljno razvijenih stadijuma bilo je 26. septembra (1,29). Profesor dr Jože Rihar je naučno utvrdio da je najefikasnija borba protiv varroe u periodu između 16. juna i 23. jula.
Diplomci Biotehničkog fakulteta ljubljanskog univerziteta pod njegovim mentorstvom utvrdili su broj ženki varroe na svakih 50 ćelija poklopljenog legla, što pokazuje tabela 40. Tabela 40. Dinamika reprodukcije Varroe po Riharu Dana 15. maj. 27.maj 16.jun 3.jul. 23.jul Br. varroa 5 6 13 10 26 Oni su kroz 3-5 isecanja trutovskog legla u intervalu od 14 dana, zamenjivanjem mladih matica u pčelinjim društvima i formiranjem veštačkih rojeva, grinje svodili na minimum3 . I Ritter preporučuje »stalan uzgoj i uništavanje trutovskog legla«4 . Cobey i Lawrance takođe preporučuju biotehnički postupak u suzbijanju varroe odstranjivanjem zatvorenog trutovskog legla5 . 7.2.2. POSTUPCI PČELARA U PREKIDANJU RAZVOJNOG PROCESA KRPELJA BEZ PRIMENE HEMIJSKIH PREPARATA Biotehnička metoda uništavanja varroe podrazumeva postupke pčelara kojim se prekida ili skraćuje razvojni i životni proces krpelja bez primene hemijskih medikamenata. U dosadašnjoj pčelarskoj praksi sumirana iskustva u suzbijanju varroe u pčelinjim zajednicama daju pčelaru na znanje: 1 da su bezuspešni hemijski medikamenti u borbi protiv varroe; 2 da je biologija reprodukcije varroe vremenski podudarna biologiji razvoja evropske pčele (Apis mellifera L) kod koje period poklopljenog legla za radilice iznosi 9 dana, a za trutove od 10 dana. Razvoj parazita varroe u jajetu pri temperaturi od 34°C je vremenski veoma brz. Već posle 24 sata nakon polaganja jaja, unutar njega se vidi larva sa 6 nogu.

Razmišljanja za mlade pčelare.Da li je u pčelarstvu laka zarada ?

Iako je ovo tema o kojoj je pisano bezbroj puta mislim da je danas aktuenija nego ikada.To me je i navelo da dam neko svoje mišljenje o tome.Koga ne mrzi da pročita,možda se i složi samnom.Voleo bih da me kolege dopunite i ispravite.A početnicima poručujem da ovo pročitaju pažljivo i do kraja.

Pčelarstvo u Srbiji zadnjih godina doživljava pravu "renesansu". Sve više mladih ljudi okreće se pčelarstvu kao osnovnom zanimanju,dok se veliki broj prenzionera opredeljuje za pčelarenje kao hobi nakon završetka uspešnog radnog veka. Sasvim logično ,u vreme ogromne nezaposlenosti i krize,realno je da ljudi u najboljem životnom dobu potraže siguran izvor prihoda u pčelarstvu koje uz to još i ne funkcioiše punim kapacitetom uprkos stalnom rastu cene meda.Nije tajna da je iskorišćenost pčelinje paše skromnih 5%.Stiče se utisak da je sve idealno i da ide u pravom smeru kada je pčelarstvo u pitanju . Da li je sve baš tako? I zašto nije ?

 Moderno doba i negativni uticaji koje "zapadni svet" širi ka svima,ubedili su ljude da je profit jedino za šta vredi živeti i da taj cilj opravdava sva sredstva ka njemu. Na žalost ta tendencija nije zaobišla ni pčelare.Zato mladi ljudi koji se uprkos strahu od uboda,vrućine i "pucanja kičme",nekako odluče zapčelariti već pre nabavke prve košnice i roja naprave veliku grešku. Mnoge pčelare ta greška natera da odustanu i da sav trud i sredstva koja su uložili propadnu.Svi smo u manjoj ili većoj meri svedoci mnogih početnika koji nude na prodaju svoje nove košnice ,kamione i ostalu opremu usled napuštanja ovog posla a da pošteno nisu ni centrifugu zamazali. Šta je uzrok razočarenju ? Prevelika očekivanja? Nerealna računica? Želja za profitom koja je bila jača od ljubavi prema pčelama...? Ili možda ljudi shvataju da pčelarstvo nije samo postaviti neke bube na livadu ,prodati nešto na jesen i plivati u parama do sledećeg proleća ?!Znam da je svima vama muka kada vam neko kaže da je med skup i da mi ne radimo ništa,pčele rade za nas a mi smo tobož robovlasnici i profiteri kojima pare ispadaju iz svakog džepa. Ta priča o lakoj zaradi je drage kolege i dovela do omasovljenja pčelarstva a kod mnogih i do razočarenja. Pa ko se nebi uhvatio posla u koji ništa ne ulažeš a dobijaš puno.Zato iskren savet svim početnicima bez ustručavanja " naviknite se na znoj i muku,ostavite digitrone i uporno ustanite posle svakog pada,a biće ih puno u pčelarenju". Takođe ,slušajte stare pčelare i njihove savete.Oni proističu iz iskustva koje su pčelarske muke donosile decenijama.I ako stari pčelar kaže da ne počinjete da pčelarite ako nemate čeličnu volju jer je pčelarstvo teško,nemojte odmah da pomislite da je ljubomora u pitanju i zloba,da neko pokušava da vas odvrati od miliona koji su vam nadohvat ruke.Vraćamo se naravno na ključno pitanje ove teme.Ima li zarade u pčelarstvu i još bitnije da li će biti zarade za mene jer postoji puno pčelara profesionalaca sa višedecenijskom tradicijom. Iz mojih početnih rečenica ovde mogu ljudi pomisliti da je pčelarstvo čist promašaj i propast,ali to mi nije bila namera i naravno da ne razmišljate tako.Apsolutno je moguće živeti i pristojno zaraditi pčelarenjem ! Moguće je imati 500 i više košnica koje će nam zaraditi dobar auto i egzotično letovanje a na kraju i bezbrižnu penziju. Da ali da bi do toga došli ,poštovani moji početnici i vi koji planirate to da budete, prvo vas očekuje ulaganje para i znoja,nerviranja i hiljade žaoka. 

Zato spremite digitrone ali ne da računate profit već ulaganje. Nova košnica,roj,satne osnove,prihrana,selidba,mesto za pčelinjak,postolje,odelo,nož,dimilica,najslkromnija vrcaljka,trud... Uz sve to imamo i preambiciozne koji nikako ne gube vreme počinjući sa 3 košnice jer bože moj pročitali su celu jednu knjigu tako da mogu slobodno da pozajme novac ili prodaju nešto od imetka i počnu sa 30 ili 40 košnica da bi što pre "obrnuli " pare i napravili višak za ugodan život.Da se ne lažemo,uložićete puno više nego što ste mogli i da sanjate i nikako se neće desiti da zaradite već prve ili druge godine.Uz dosta sreće i nadljudskog napora i upornosti neke desete godine možete uživati u plodovima svog rada.Naravno ako do tada izdržite sve one padove i iskušenja koje sam iznad pomenuo.Uz to tu je i priroda na koju ne možemo da utičemo a vidimo da je sve nemilosrdnija prema nama.Da ne pominjemo komšije koje prskaju voće u cvetanju,ratare sa pesticidima koje baš briga za naše pčele i zakon. Budite mudri i učite na tuđim greškama.Ko zna možda uz malo sreće naša deca uživaju u blagodetima muke koju smo mi patili. Možda oni dosajaju san o hiljdadama košnica i desetinama radnika na sopstvenom pčelinjaku .

Jer pčelarstvo je dug proces,uspešno pčelarenje još duži i skuplji,traži puno odricanja i discipline,mnogo strpljenja i čvrste volje. Da li ste vi spremni na sve to ? Nadam se da većina jeste zato što vredi sve to istrpeti jer čast je i zadovoljstvo baviti se tako plemenitim zanimanjem kao što je pčelarstvo.Bio hobista ili profesionalac ,svako bez razlike oseti onu pozitivnu jezu kada uđe u proleće na svoj pčelinjak i čuje najprijatniji zvuk na svetu i opijajući miris. Zar ima srećnijeg čoveka od pčelara , koji se druži sa tako veličanstvenim bićima.Verujem da ne i da smo mi zaista privilegovani a da toga nismo ni svesni. 

Ali da ne zaboravim ono najvažnije da napomenem ako je i jedan početnik rešio da do kraja pročita ovo moje pisanje. Ja drugari moji još nisam upoznao profesionalca koji je propao sa pčelama.Još ni jedan čovek koji je marljivo radio,učio i strpljivo ulagao gradeći svoje ime na pčelarskoj sceni nije izgubio radeći sa pčelama.Naprotiv svi velepčelari uživaju u plodovima svog rada ,sada već mnogima i unuci zarađuju svoj novac nasleđujući ovaj zanat. Ali to dolazi na kraju,ko to shvati neka je dobrodošao u naše pčelarsko društvo. Samo jednu stvar i to najbitniju ne možete naučiti a to je ono što nemilosrdno selekcioniše buduće pčelare i one koji odustaju...ljubav prema pčelama !!!

Zato bacite digitrone i uzmite dimilice u ruke i počnite.Jer nema veće časti i zadovoljstva nego biti pčelar!

Milan Miladinović,pčelar iz Petrovca.

Zašto svaki pčelar treba imati nukleuse

Nukleus  je malo društvo sa nekoliko hiljada pčela i maticom.

Nuleuse imamo u različitim oblicima i veličinama. Obično možemo naći petoramne nukleuse standardnih dimenzija ramova,ali i sa ramovima  upola manjim ili raznih drugih dimenzija(naprimer trećina medišnog rama osnovne košnice). Viđao sam od dvoramnih pa do devetoramnih nuklusa,podeljenih od jednog do tri dela. Moji nukleusi su šestoramni ,standardnih dimenzija DB košnice,koji se po potrebi mogu podeliti na dva dela lesonitom i poslužiti kao oplodnjaci sa zasebnim ulazom i zbegom .Na šest ramova dubokih kao kod Dadan-Blata mogu prezimeti apsolutno bezbedno.Sve to u zavisnosti od potreba u datom trenutku. 
Koji su sve razlozi za držanje nukleusa :

• Ako jedan od vaših košnica ostane bez matice, imatćemo rezervne za momentalnu zamenu. Bitno je ne čekati da društvo samo ponovo proizvede maticu jer u tom slučaju proći će puno vremena,društvo će oslabiti i od njega neće biti koristi u istoj godini a može i da propadne ako se ova neprilika desi  u kasno leto. Zato je rezervna matica na pčelinjaku zlata vredna.

• Možemo dodati maticu ili zameniti je društvu čak i u vreme kada matica nema u prodaji ,važno je ne zavisiti od dugoga .

• Sadržajem nukleusa možemo pojačati srednje jako društvo sa jednim ili više ramova ili celokupan nukleus spojiti sa matičnim društvom ako je ostalo bez matice ,najbolje preko novinskog papira.

Kako najednostavnije proizvesti maticu u nukleusu?Najjednostavnije je dodati u prazan nukleus po jedan ili više ramova sa zatvorenim leglom,dosta pčela i zatim jedan ili više ramova sa medom i polenom i pripadajućim pčelama.Ramove možemo uzeti iz istog ili različitih zajednica,u zavisnosti od broja ramova u nukleusu ili oplodnjaku.Bitno je da su svi ramovi gusto pokriveni pčelama zbog održavanja mikroklime.Sledeći korak je dodavanje zrelog matičnjaka iz koga će se izleći buduća matica.

Može se uraditi i bez dodavanja matičnjeka ako na ramovima sa leglom ima dovoljan broj larvi odgovarajuće starosti od kojih pčele u nukleusu mogu proizvesti buduću majku. Ovaj način nije pouzdan jer traje dugo vremena i pitanje je koji će biti kvalitet buduće matice a veliki broj pčela će sigurno uginuti od starosti dok mlada matica pronese.

Evo primera kako možemo koristiti nukleus :

• Dešava se da pčelinje društvo uđe  rojevni nagon. Imaćemo u tom slučaju na nekoliko ramova dosta lepih izgrađenih rojevnih matičnjaka.Takve ramove podelimo po jedan ili više u nukleuse i dopunimo iste sa ostalim ramovima sa hranom iz košnice koja je u rojevnom nagonu.Posle provere od oko četiri nedelje može se videti da su mlade matice u nukleusima pronele. Ako je potrebno iste možemo pojačti zatvorenim leglom.Do pronošenja mlade matice nukluse ne prihranjujemo i ulaz smanjujemo na samo par pčela.Kasnije novo društvo obavezno proširivati satnim osnovama i hraniti sirupom ako nema paše. Time dobijamo više budućih društava koje će se do kraja leta razviti uz našu pomoć i naredne godine doneće dosta meda.

Kao što možete videti, upotreba nukleusa je neophodna i veoma bitna na svakom pčelinjaku. Od vas i vaših potreba zavisi kakvi će ti nukleusi biti ,sa koliko ramova i dimenzija.Ali bitno je razumeti da nukleusi daju sigurnost protiv gubitka matica a takođe kao ispomoć za pojačavanje društava za pašu.

Milan Miladinović,pčelar iz Petrovca na Mlavi