Pčelarstvo u Srbiji zadnjih godina doživljava pravu "renesansu". Sve više mladih ljudi okreće se pčelarstvu kao osnovnom zanimanju,dok se veliki broj prenzionera opredeljuje za pčelarenje kao hobi nakon završetka uspešnog radnog veka. Sasvim logično ,u vreme ogromne nezaposlenosti i krize,realno je da ljudi u najboljem životnom dobu potraže siguran izvor prihoda u pčelarstvu koje uz to još i ne funkcioiše punim kapacitetom uprkos stalnom rastu cene meda.Nije tajna da je iskorišćenost pčelinje paše skromnih 5%.Stiče se utisak da je sve idealno i da ide u pravom smeru kada je pčelarstvo u pitanju . Da li je sve baš tako? I zašto nije ?
Moderno doba i negativni uticaji koje "zapadni svet" širi ka svima,ubedili su ljude da je profit jedino za šta vredi živeti i da taj cilj opravdava sva sredstva ka njemu. Na žalost ta tendencija nije zaobišla ni pčelare.Zato mladi ljudi koji se uprkos strahu od uboda,vrućine i "pucanja kičme",nekako odluče zapčelariti već pre nabavke prve košnice i roja naprave veliku grešku. Mnoge pčelare ta greška natera da odustanu i da sav trud i sredstva koja su uložili propadnu.Svi smo u manjoj ili većoj meri svedoci mnogih početnika koji nude na prodaju svoje nove košnice ,kamione i ostalu opremu usled napuštanja ovog posla a da pošteno nisu ni centrifugu zamazali. Šta je uzrok razočarenju ? Prevelika očekivanja? Nerealna računica? Želja za profitom koja je bila jača od ljubavi prema pčelama...? Ili možda ljudi shvataju da pčelarstvo nije samo postaviti neke bube na livadu ,prodati nešto na jesen i plivati u parama do sledećeg proleća ?!Znam da je svima vama muka kada vam neko kaže da je med skup i da mi ne radimo ništa,pčele rade za nas a mi smo tobož robovlasnici i profiteri kojima pare ispadaju iz svakog džepa. Ta priča o lakoj zaradi je drage kolege i dovela do omasovljenja pčelarstva a kod mnogih i do razočarenja. Pa ko se nebi uhvatio posla u koji ništa ne ulažeš a dobijaš puno.Zato iskren savet svim početnicima bez ustručavanja " naviknite se na znoj i muku,ostavite digitrone i uporno ustanite posle svakog pada,a biće ih puno u pčelarenju". Takođe ,slušajte stare pčelare i njihove savete.Oni proističu iz iskustva koje su pčelarske muke donosile decenijama.I ako stari pčelar kaže da ne počinjete da pčelarite ako nemate čeličnu volju jer je pčelarstvo teško,nemojte odmah da pomislite da je ljubomora u pitanju i zloba,da neko pokušava da vas odvrati od miliona koji su vam nadohvat ruke.Vraćamo se naravno na ključno pitanje ove teme.Ima li zarade u pčelarstvu i još bitnije da li će biti zarade za mene jer postoji puno pčelara profesionalaca sa višedecenijskom tradicijom. Iz mojih početnih rečenica ovde mogu ljudi pomisliti da je pčelarstvo čist promašaj i propast,ali to mi nije bila namera i naravno da ne razmišljate tako.Apsolutno je moguće živeti i pristojno zaraditi pčelarenjem ! Moguće je imati 500 i više košnica koje će nam zaraditi dobar auto i egzotično letovanje a na kraju i bezbrižnu penziju. Da ali da bi do toga došli ,poštovani moji početnici i vi koji planirate to da budete, prvo vas očekuje ulaganje para i znoja,nerviranja i hiljade žaoka.
Zato spremite digitrone ali ne da računate profit već ulaganje. Nova košnica,roj,satne osnove,prihrana,selidba,mesto za pčelinjak,postolje,odelo,nož,dimilica,najslkromnija vrcaljka,trud... Uz sve to imamo i preambiciozne koji nikako ne gube vreme počinjući sa 3 košnice jer bože moj pročitali su celu jednu knjigu tako da mogu slobodno da pozajme novac ili prodaju nešto od imetka i počnu sa 30 ili 40 košnica da bi što pre "obrnuli " pare i napravili višak za ugodan život.Da se ne lažemo,uložićete puno više nego što ste mogli i da sanjate i nikako se neće desiti da zaradite već prve ili druge godine.Uz dosta sreće i nadljudskog napora i upornosti neke desete godine možete uživati u plodovima svog rada.Naravno ako do tada izdržite sve one padove i iskušenja koje sam iznad pomenuo.Uz to tu je i priroda na koju ne možemo da utičemo a vidimo da je sve nemilosrdnija prema nama.Da ne pominjemo komšije koje prskaju voće u cvetanju,ratare sa pesticidima koje baš briga za naše pčele i zakon. Budite mudri i učite na tuđim greškama.Ko zna možda uz malo sreće naša deca uživaju u blagodetima muke koju smo mi patili. Možda oni dosajaju san o hiljdadama košnica i desetinama radnika na sopstvenom pčelinjaku .
Jer pčelarstvo je dug proces,uspešno pčelarenje još duži i skuplji,traži puno odricanja i discipline,mnogo strpljenja i čvrste volje. Da li ste vi spremni na sve to ? Nadam se da većina jeste zato što vredi sve to istrpeti jer čast je i zadovoljstvo baviti se tako plemenitim zanimanjem kao što je pčelarstvo.Bio hobista ili profesionalac ,svako bez razlike oseti onu pozitivnu jezu kada uđe u proleće na svoj pčelinjak i čuje najprijatniji zvuk na svetu i opijajući miris. Zar ima srećnijeg čoveka od pčelara , koji se druži sa tako veličanstvenim bićima.Verujem da ne i da smo mi zaista privilegovani a da toga nismo ni svesni.
Ali da ne zaboravim ono najvažnije da napomenem ako je i jedan početnik rešio da do kraja pročita ovo moje pisanje. Ja drugari moji još nisam upoznao profesionalca koji je propao sa pčelama.Još ni jedan čovek koji je marljivo radio,učio i strpljivo ulagao gradeći svoje ime na pčelarskoj sceni nije izgubio radeći sa pčelama.Naprotiv svi velepčelari uživaju u plodovima svog rada ,sada već mnogima i unuci zarađuju svoj novac nasleđujući ovaj zanat. Ali to dolazi na kraju,ko to shvati neka je dobrodošao u naše pčelarsko društvo. Samo jednu stvar i to najbitniju ne možete naučiti a to je ono što nemilosrdno selekcioniše buduće pčelare i one koji odustaju...ljubav prema pčelama !!!
Zato bacite digitrone i uzmite dimilice u ruke i počnite.Jer nema veće časti i zadovoljstva nego biti pčelar!
Milan Miladinović,pčelar iz Petrovca.
Нема коментара:
Постави коментар