BIOTEHNIČKE METODE UNIŠTAVANJA VAROE

Karolina Miladinović,pčelarka iz Petrovca

Profesor dr Jovan Kulinčević svojim dugogodišnjim bavljenjem proizvodnjom selekcionisanih matica uz prisustvo Varroe Destructor, istraživanjima je utvrdio da je period od 18 jula do 26. septembra vreme najveće rasplodne aktivnosti Varroe, i da je najpogodnije vreme kada treba uništavati krpelja upravo period od 28. juna do 26. septembra. Utvrdio je da je 14. septembra bilo najviše plodnih ženki (264) i rođenih Varroa ćerki (1,70), te očekivanog potomstva (3,61). Varroa mužjaka bilo je najviše 15. avgusta (0,83), a nedovoljno razvijenih stadijuma bilo je 26. septembra (1,29). Profesor dr Jože Rihar je naučno utvrdio da je najefikasnija borba protiv varroe u periodu između 16. juna i 23. jula.
Diplomci Biotehničkog fakulteta ljubljanskog univerziteta pod njegovim mentorstvom utvrdili su broj ženki varroe na svakih 50 ćelija poklopljenog legla, što pokazuje tabela 40. Tabela 40. Dinamika reprodukcije Varroe po Riharu Dana 15. maj. 27.maj 16.jun 3.jul. 23.jul Br. varroa 5 6 13 10 26 Oni su kroz 3-5 isecanja trutovskog legla u intervalu od 14 dana, zamenjivanjem mladih matica u pčelinjim društvima i formiranjem veštačkih rojeva, grinje svodili na minimum3 . I Ritter preporučuje »stalan uzgoj i uništavanje trutovskog legla«4 . Cobey i Lawrance takođe preporučuju biotehnički postupak u suzbijanju varroe odstranjivanjem zatvorenog trutovskog legla5 . 7.2.2. POSTUPCI PČELARA U PREKIDANJU RAZVOJNOG PROCESA KRPELJA BEZ PRIMENE HEMIJSKIH PREPARATA Biotehnička metoda uništavanja varroe podrazumeva postupke pčelara kojim se prekida ili skraćuje razvojni i životni proces krpelja bez primene hemijskih medikamenata. U dosadašnjoj pčelarskoj praksi sumirana iskustva u suzbijanju varroe u pčelinjim zajednicama daju pčelaru na znanje: 1 da su bezuspešni hemijski medikamenti u borbi protiv varroe; 2 da je biologija reprodukcije varroe vremenski podudarna biologiji razvoja evropske pčele (Apis mellifera L) kod koje period poklopljenog legla za radilice iznosi 9 dana, a za trutove od 10 dana. Razvoj parazita varroe u jajetu pri temperaturi od 34°C je vremenski veoma brz. Već posle 24 sata nakon polaganja jaja, unutar njega se vidi larva sa 6 nogu.
Ona se u sledeća 24 sata preobrazi u protonimfu sa 8 nogu koja izlazi iz jajeta, napada pčelinju larvu i siše joj hemolimfu. Muške protonimfe nakon 3 dana, a ženske posle 5 dana preobražavaju se u deodonimfe koje se međusobno već razlikuju. U nekoliko narednih dana postaju odrasli krpelji, još uvek u poklopljenom leglu, i „pijući krv” pčelinjoj lutki dostižu polnu zrelost. U poklopljenom leglu polno zreo mužjak oplođuje polno zrele ženke svoje sestre. Potpuni razvoj od jajeta do odraslog parazita traje u laboratorijskim uslovima 8-11 dana, a u praktičnim uslovima razvojni krug mužjaka traje 120 sati, a ženke varroe 170 sati (7,1 dan). U zapečaćenoj ćeliji pčelinjeg legla ženka varroe polaže u razmaku od 30 časova po jedno jaje, 5-6 jaja u jednom ciklusu. U većini slučajeva (78,9%) ženke su odlagale jaja samo jednom, 5,8% ih je odlagalo dva puta, 4,8% tri puta i 1,9% četiri puta. Ukupan broj jaja je bio 451, a broj jaja po jednom odlaganju bio je veoma različit, od 2 do 29, u proseku 9 (Sulimanović, 1985). Iz prvog jajeta izleže se mužjak, a iz drugih jaja po redosledu nastaju ženke.
Mužjak prvi postaje polno zreo i pari se više puta sa mladom ženkom (sestrom) čim je ona za to spremna. Svakih 30 časova to se događa sa sledećom mladom ženkom. Kako polna zrelost mužjaka nastaje u prvoj polovini desetog dana nakon poklapanja legla, a do kraja izvođenja pčele ostalo samo nepuna tri dana, to je malo vremena ostalo za sparivanje u radiličkom leglu, dok u trutovskom leglu ima na raspolaganju još 4 dana i 18 sati. Polno zrela prva ženka postala je u prvoj četvrtini jedanaestog dana, druga krajem dvanaestog dana,a treća na prelazu dvanaestog na trinaesti dan. „U naučnoj literaturi mogu se naći brojne reference koje potvrđuju da uslovi niže temperature povećavaju razvoj Varroe. Možemo da verujemo da duže trajanje faze zatvorenog legla koje je tezultat niže temperature, pogoduje povećanju stope reprodukcije Varroe. Produženje faze zatvorenog legla omogućava da mlade ženke Varroe dostignu zrelost pre nego što se izlegne pčela” (Chapleau 2004). Kraus i Velthuis (2000), prema Chapleau, su otkrili da je veštačko smanjenje temperature legla u društvima udvostručilo populaciju Varroe u poređenju sa kontrolnim grupama. Njihova testiranja u laboratorijama su im omogućila da utvrde da je optimalna temperatura za reprodukciju Varroe bila 33°C. Kraus i Velthuis sugerišu pčelarima da pribegvaju praksi koja pomaže pčelinjim zajednicama da održe temperaturu legla na 35°C. Obrazovani pčelar neće dopustiti da se reprodukcioni lanac Varroe nastavi, već će ga prekinuti odstranjivanjem iz košnica zapečaćenog trutovskog legla i likvidacijom parazita, odnosno gajiće snažne pčelinje zajednice koje će održavati temperaturu legla na 35°C, ili će pak seobom pčelinjih društava podizati temperaturu u košnicama iznad 37°C i obarati Varrou sa pčela, a preseljenjem pčelinjaka na mikroklimatski povoljniju lokaciju učiniti nepovoljne uslove za reprodukciju voroe. 3 da larve pčele radilice evropske pčele (Apis melifera) sadrže juvenilni hormon dok ga azijske pčele (Apis cerana) nemaju. Količina juvelirnog hormona u trutovskim larvama obe vrste pčela jednako je visoka. 4 varroa se ne može razmnožavati ako se ne hrani hemolimfom u kojoj nema juvelirnog hormona, pa iz tog razloga krpelj ne napada radiličko leglo azijske pčele; 5 Varroi se dopada više trutovsko leglo iz prostog razloga što 24-dnevni razvoj truta od larve do odraslog mužjaka osigurava veću brojnost i učestalost sparivanja ženki parazita sa mužjakom; 6 prirodni instikt pčela da sve praznine i pukotine u košnici veće od 7 mm popunjavaju voskom, garantuju da će praznine koje imaju ram građevnjak ili ram lovac TIT-3 6 (dodati jakim pčelinjim zajednicama) biti ispunjeni trutovskim ćelijama u koje će matica položiti jaja, a ženke varroe ih naseliti neposredno pred poklapanje. Trutovski ramovi ili ramovi građevnjaci, kada u košnici nema rasejanih trutovskih ćelija po saću, funkcionišu kao magnet za varrou; 7 kako je staro radiličko saće privlačno za pčele da na njemu izvlače trutovske ćelije (a ni novo saće nije imuno od izgradnje trutovskih ćelija kada pčele nemaju drugog izbora), to je potrebno beskompromisno odstranjivati celo saće sa ostrvima trutovskih ćelija, a umesto njega dodavati novo saće ili satne osnove. Zato pčelar treba planski–osmišljeno da usmerava ženke varroe u svojevrsnu zamku koju im sam priprema i pomoću koje prati stanje zaraženosti društava na pčelinjaku. Suština plana sastoji se u stvaranju novog ambijenta za varrou.
To je: a) iz pčelinjih zajednica treba odstraniti sve, bez izuzetka sve okvire sa rasejanim trutovskim ćelijama na saću u plodišnim i u medišnim nastavcima. Takvo stanje treba stalno održavati, a pri svakom vrcanju meda vršiti kontrolu i škartiranje takvih ramova za pretapanje; b) obezbediti pčelinjim zajednicama dovoljno praznih ramova i trutovskih ćelija koje će matica zaleći neoplođenim jajima. Koliko? Bob Horr koji pčelari sa 50 košnica Fararovog sistema i tehnikom dvomatičnog pčelarenja koristi 1-2 rama po matici, pri čemu na ramovima saća u plodištu i medištu ne sme biti APSOLUTNO NI JEDNE TRUTOVSKE ĆELIJE. U Instititu za pčelarstvo Ribnoje istražili su kako se kreće intenzivnost (broj varroa u ćeliji) i ekstenzivnost (broj varroa na pčelama) zaraze trutovskog legla u zavisnosti od količine trutovskog legla. Utvrdili su da se ekstenzivnost i intenzivnost zaraženosti trutovskog legla nalazi u obrnutoj proporciji od njegove količine, a to znači da što društvo više odgaja trutovskog legla ono je sve manje privlačno za varrou. U Institutu su u posebnom opitu utvrdili da je celishodno staviti ram sa površinom trutovskog saća od 840 do 1.680 cm2 , odnosno 2.700 do 5.400 ćelija7 . U takvom ambijentu ženke varroe nemaju drugog izbora za razmnožavanje osim u trutovskom leglu. To se postiže bilo dodavanjem „praznog„ rama-građevnjaka (ram bez izgrađenih ćelija), ili iz prethodne godine sačuvanog »punog« ramagrađevnjaka (ram sa izgrađenih ćelija). Kada se doda »puni” ram možemo očekivati da će matica položiti neoplođena jaja već pred kraj istog dana, a varroa ga naseliti neposredno jedan dan pred zatvaranje, odnosno kada larva truta šestog dana svoga larvenog života u potpunosti ispuni ćeliju saća. Ako se ovome doda još i vreme od tri dana stadijuma jajeta, i četiri dana predlutke, onda se posle 14 dana (od stavljanja u pčelinje gnezdo »punog« rama-građevnjaka), kada su ženke varroe u »klopci”, može pristupiti njihovom uništavanju. U varijanti dodavanja »praznog« rama-građevnjaka, početak vremena zatvaranja larvi u ćelijama se produžava za period potreban pčelama da izrade trutovske ćelije, a to je vreme od oko 7 dana (+14=21). Dakle, paraziti će se naći u »klopci” posle tri sedmice, kada se može pristupiti njihovoj likvidaciji; c) redovnim dodavanjem građevnjaka pčelinjoj zajednici postiže se i zaštita saća od deformacija i od narušavanja njegove osnovne funkcije, te stvaranje radnog raspoloženja u društvu. Opasnost od ulaska zajednice u rojevi nagon i izrojavanje sigurno otklanja pravilno i na vreme postavljen ram-građevnjak. Kontrola građevnjakom razvoja pčelinje zajednice ukazuje pčelaru na mere koje treba preduzeti. Ako je građevnjak ispunjen trutovskim saćem i leglom, društvo se odlično razvija i ukazuje na potrebu dodavnju novog rama građevnjaka ili praznog sanduka sa satnim osnovama da ne dođe do rojenja. Ako građevnjak pokazuje »drugo lice«, to društvo traži pomoć pčelara da mu posveti potrebnu pažnju; d) odstranivanjem starog saća obezbeđuje se povoljno sanitarno stanje u košnici, i otklanjanje neposrednih uzroka američke kuge, krečnog legla i Varrooze. Verovanje da su pčelinje zajednice sa građevnjakom u košnici imale manje prinose meda od onih društava koja su bile bez građevnjaka čista je zabluda. Jer Stal, prema Botelu, još 1926. godine je utvrdio da su prinosi meda u proseku bili veći u zajednici sa građevnjakom u košnici od onih koje nisu imale okvire za izgradnju trutovskih ćelija. Kao biotehnički efikasne metode u suzbijanju varroe, pokazale su se formiranje veštačkih rojeva, isecanje radiličkog legla u kasnu jesen i rano proleće, seoba pčelinjih zajednica, osunčavanje košnica..

Jovo Kantar "Sa zdravim pčelama u 21 vek"